УБИСТВО СРПСКИХ ДЈЕВОЈАКА ВЕЛИЧАЛИ КАО ВЕЛИКУ ДИВЕРЗАНТСКУ АКЦИЈУ

ДОБОЈ, 13. ЈУНА /СРНА/ - Убиство из засједе Стојанке Лукић /21/ и Славице Мркаљевић /21/ 11. јуна 1992. године на путу према Возући величано је као прва велика диверзантска акција тзв. Нове територијалне одбране Завидовићи у којој су убијена четири цивила, али злочин неће бити препуштен забораву јер се зна ко га је починио.

Стојанка и Славица убијене су након што су се у возилу враћале са сахране рођаку из Гостовића. Иако су прошле 34 година од тог злочина, и у овом случају још нико није одговарао упркос томе што је познато ко је то учинио. Засједу и убиство је 2007. године у књизи "Тама и свјетлост Гостовића" описао официр тзв. Армије БиХ Сафет Џело из Какња, који је био старјешина јединици која је извршила злочин.   Новинар и некадашњи члан команде за информисање Возућке бригаде Нинко Ђурић, који је својевремено забиљежио овај догађај, рекао је Срни да се овај злочин из 1992. године у Завидовићима величао као прва велика диверзантска акција такозване Нове територијалне одбране Завидовићи. "Дуго и то јавно у Завидовићима се величао као, како се могло чути путем локалне истоимене радио станице, прва велика диверзантска акција у којој је `уз више војника ликвидиран и високи четнички официр`", подсјетио је Ђурић и нагласио да су злочинци добро знали да су побијени цивили. Ђурић је негирао да су унесрећени били војни циљ, како је то приказивала непријатељска страна, и да су то знали извршиоци ратног злочина као и њихове старјешине, али да упркос томе до данас још нико није изведен пред лице правде. Реконструишући догађај, Ђурић је навео да су 11. јуна 1992. године, надомак бившег туристичког насеља Каменица, у диверзантској акцији такозване Нове територијалне одбране Завидовићи убијена четири цивила, међу њима двије дјевојке. "У засједи на дијелу макадамског пута Каменица-Возућа, убачени муслимански диверзанти дејствујући на комби убили су возача Михајла Јанковића /40/ и Миладина Јовановића /46/ који је био задужен за набавку хуманитарне помоћи, а у путничком возилу Славицу Мркаљевић /21/ и Стојанку Лукић/21/", изјавио је Ђурић. Он је истакао да се то догодило на локацији која је била далеко од борбених дејстава, а да су жртве изрешетане са више десетина метака од којих су подлегле на лицу мјеста. "Мада су суштински замаглили истину, односно чињеницу да су побили цивиле, осим помињања на Радио Завидовићи, муслимани ову диверзантску акцију конкрентно потврђују и спомињу и у књизи Сафета Џеле `Тама и свјетлост Гостовића`, коју је у мају 2007.године објавило Издавачко графичке куће `Плањакс`", напоменуо је Ђурић. Он је рекао да је Џело и непосредни актер овог догађаја јер је у то вријеме био старјешина јединице која је извршила злочин. То је наведнео и у биљешци о аутору књиге гдје су истакнуте његове функције - "командант слива ријеке Гостовић, командант одреда Горњи Гостовић, начелник штаба 318. брдске бригаде, начелник штаба 320 брдске бригаде, оперативна дужност у Команди 35 дивизије и командант Команде мјеста опћине Завидовићи". Ђурић је рекао да су у књизи под насловом "Организација диверзантске групе и диверзија у Старој каменици", овој акцији посвећене четири странице, уз три фотографије и потписе. Он је додао да постоји и писани рапорт у којем се Салко Бистрић из Лијевчe јавно хвалио да је руководио овим злочином, који је 15. јуна 1992. године предат командату Општинског штаба одбране нове Територијалне одбране Завидовићи Сеаду Старчевићу. Према ријечима Ђурића, у овом документу се наводи да је осим Бистрића /56/ у акцији учествовало још девет особа, међу којима и један од његове двојице синова који је наводно имао и привилегију да као добар стријелац први повуче обарач. Ђурић каже да је овај злочин само један у низу некажњених злочина над српским цивилним становништвом током Одбрамбено-отаџбинског рата. О страдању Ковиљке Пашалић /57/, коју је крајем маја 1993. године заклала диверзантска јединица тзв. Армије БиХ у њеној кући недалеко од Манастира Свете Тројице у Возући, Срни је испричао предсједник Завичајног удружења "Завидовићани" из Добоја Зоран Благојевић. Благојевић, који је и некадашњи начелник Штаба Четврте озренске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске, каже да је Ковиљка заклана на каучу између 28. и 29. маја 1993. године, при чему су звијери такозване Армије БиХ несрећној жени ишчупали гркљан који су однијели као трофеј. Он је указао је да несрећна Ковиљка није била једина жртва тог маја 1993. године, те подсјетио да је наведена диверзантска јединица те вечери крвави пир искалила у засеоку Јелчићи и над старицом Ранком Павловић /66/ коју су заклали док је припремала вечеру.