НАВРШИЛЕ СЕ 34 ГОДИНЕ ОД МУЧКОГ УБИСТВА 40 СРПСКИХ ТЕРИТОРИЈАЛАЦА НА МИЉЕВАЧКОМ ПЛАТОУ

БЕОГРАД, 21. ЈУНА /СРНА/ - Навршиле су се 34 године од страдања 40 припадника Територијалне одбране Републике Српске Крајине на Миљевачком платоу код Дрниша, које су након предаје мучки убиле и масакрирале снаге хрватске војске, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас"

Упркос бројним доказима о злочину, за овај злочин пред Хашким трибуналом нико није одговарао, а пред хрватским судовима осуђена само двојица хрватских војника и то за убиство једног српског територијалца. Хрватска војска је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша и преузела контролу над седам села. Био је то први већи напад хрватских снага на Републику Српску Крајину након што је Унпрофор преузео улогу заштитних снага на том подручју. Уочи напада хрватска страна је затражила од српске да се уздржи од евентуалних провокација због одржавања "Међународног дјечијег фестивала" у Шибенику, да би истог јутра напала српске положаје. У нападу је убијено 40 српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након предаје. "Умјесто да њихова тијела врате породицама, хрватске власти наређују заробљеним Србима, под пријетњом смрћу, да их бацају у крашку јаму намијењену за гломазно смеће", наводи "Веритас". Подсјећа се да је хрватска радио-станица Сплит више пута емитовала имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне и псовке. Савјет безбједности УН је 30. јуна исте године донио Резолуцију 762 којом осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска није испоштовала. Од 17. јула до 1. септембра 1992. године хрватска страна је српској, преко Унпрофора, предала 21 тијело, као и кости извађене из јаме, спаковане у 20 врећа и измијешане са костима животињског поријекла, што је знатно отежало идентификацију. Од дијелова костију и тијела састављено је 40 посмртних остатака, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на Новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе. Послије пада Републике Српске Крајине, подсјећа "Веритас", ни међународна заједница ни Хрватска нису показале интерес да ти посмртни остаци буду ексхумирани и идентификовани савременијом ДНК-а методом. "Пред Хашким трибуналом нико није процесуиран за злочин на Миљевачком платоу, без обзира на постојање обиља валидних доказа који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима", истиче "Веритас". Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је и на видео-траци коју су снимили његови починиоци, а која се непосредно послије догађаја изнајмљивала по видео-клубовима широм Европе. Након дугогодишњег кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је у септембру 2014. године осудио припаднике Хрватске војске Анту Бабца на три године и осам мјесеци и Мишу Јаковљевића на три године затвора због убиства ратног заробљеника Мирослава Суботића, припадника Територијалне одбране РСК из книнског села Ервеник. Ова казна потврђена је и пресудом Врховног суда Хрватске од 6. септембра 2017. године.