СРПСКИ БОЈ НА КОСОВУ ПРОТИВ ТУРСКИХ ОСВАЈАЧА

БИЈЕЉИНА, 27. ЈУНА /СРНА/ - На Косову пољу 28. јуна 1389. године одиграла се пресудна битка српске и турске војске, која је означила почетак краја независне српске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу.

Оскудни историјски подаци не откривају ток битке, чак ни ко је побиједио. Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је српски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца. Српски краљ Босне Твртко Први Котроманић, који је кнезу Лазару, суоченом са најездом Турака послије пада у вазални положај ромејског и бугарског цара, притекао у помоћ одредом под командом великог војводе Влатка Вуковића, писао је Трогиранима 1. августа 1389. о "побједи над Турцима". Слично писмо послао је у Фиренцу, одакле му је одговорено да већ знају за турски пораз. На побједу Срба посредно указује и дневник руског митрополита Пимена с пута у Цариград, у којем се помињу велики нереди у Турској 12 дана послије Косовске битке. У бици су погинула оба владара - кнеза Лазара су Турци су заробили и посјекли, а султана Мурата Првог, према једној од верзија, убио је српски ратник Милош Обилић, пробивши се кроз турску војску. Косовска битка је постала предмет легенде, прво код бугарског писца Константина Филозофа у "Животу деспота Стефана Лазаревића", затим код дубровачког историчара Мавра Орбинија у дјелу "Ил Регно дегли Слави" /Царство Словена/, а највише у циклусу величанствених српских народних пјесама.