ПЕТАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ - ВОЉЕНИ ЧИКА ПЕРА

БИЈЕЉИНА, 10. ЈУЛА /СРНА/ - Српски краљ Петар Први Карађорђевић, у народу познат као чика Пера, рођен је 11. јула 1844. године у Београду.

Петар Карађорђевић рођен је као трећи син кнеза Александра и кнегиње Персиде Карађорђевић. Школовање је започео у Београду, а како је његов отац након Светоандрејске скупштине 1858. био принуђен да напусти Србију, даље образовање наставио је у Швајцарској и Француској. У Паризу је завршио војну академију Сен Сир. По завршетку школовања бавио се сликарством и фотографијом. Залагао се за либерализам, слободу и демократију. Придружио се француској Легији странаца и учествовао у француско-пруском рату 1870–1871. године. Прикључио се устанку у Босни 1875. године под именом Петар Мркоњић. Оженио се на Цетињу ћерком кнеза Николе Зорком. Након њене смрти преселио се у Швајцарску и настојао да се споразуме с краљем Александром Обреновићем. Пошто га је у ноћи Мајског преврата 1903. војска прогласила новим српским краљем, Народна скупштина изабрала га је за владара Србије. Наредне године крунисан је у манастиру Жича. По доласку на власт суочио се с низом тешких проблема. Земља се налазила у озбиљној финансијској ситуацији, била је изолована од великих сила, прије свега Велике Британије, која је нормализацију међудржавних односа условљавала кажњавањем официра завереника. Настојао је да влада поштујући уставне и демократске принципе, што је често одступало од тежњи и воље официра завјереника који су настојали да своје ставове спроведу у дјело. Краљ Петар уживао је глас скромног и изузетно приступачног владара. Својом једноставном појавом импоновао је средини у коју се вратио након деценија изгнанства. Током балканских ратова био је врховни командант српске војске, а њихов побједоносни исход донио му је славу ослободиоца Старе Србије. Суочен с политичком кризом и нараслим тензијама између војног и политичког фактора у земљи, у јуна 1914. године краљевску власт је пренио на сина Александра. Током Првог свјетског рата стари краљ дијелио је судбину војске и народа. Његово појављивање на фронту у критичним тренуцима Колубарске битке дјеловало је охрабрујуће на ослабљени борбени морал српске војске. Приликом повлачења преко Албаније, крећући се у пратњи најужег дворског особља, дијелио је муке српске војске и избеглица. Остатак живота провео је повучено. Од уједињења и стварања јужнословенске државе био је номинално краљ новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али је новом државом суштински, у својству регента, владао његов син Александар. Краљ Петар умро је 16. августа 1921. године.