ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 9. ЈУЛА /СРНА/ - Данас је четвртак, 9. јул, 190. дан 2026. До краја године има 175 дана.

1441. - Умро фламански сликар Јан ван Ајк, један од највећих европских сликара 15. вијека, зачетник ренесансног реалистичког сликарства у сјеверној Европи, творац фламанске сликарске школе. Међу првима је почео да слика уљаним бојама и спојио је готску компоненту с духом ренесансе, откривајући свијет чула и исказавши врхунско мајсторство у сликању детаља које је складно уклапао у цјелину. Прославио се осликавањем олтара у катедрали у Гану и израдио је низ изузетних портрета, исказавши ријетко умијеће дочаравања флуида ваздуха и свјетлости која облива предмете, чиме је натуралистичке елементе слике бојио атмосфером поетског сновиђења. 1519. - Шпански освајач Ернан Кортес искрцао се на обалу Мексичког залива, гдје је основао град Вера Крус и започео освајање Мексика, које је окончао 1521. уништењем царства Астека. 1762. - Абдицирао руски цар њемачког поријекла Петар Трећи Фјодорович Романов, који је владао само неколико мјесеци. Дворском преврату је претходило незадовољство лабилним Петром Трећим, које је кулминирало срамним окончањем седмогодишњег рата с Пруском, кад је пруски утицај постао пресудан у руској унутрашњој и спољној политици. Завјереници су придобили царску гарду, Сенат и Свети синод Руске православне цркве и присилили цара на абдикацију, потом га ухапсили и отровали на основу наредбе његове супруге Катарине Друге Алексејевне, познате као царица Катарина Велика. 1810. - Француски цар Наполеон Први Бонапарта анектирао Холандију послије абдикације с пријестола те земље његовог брата Луја Наполеона. 1816. - Конгрес у Тукуману објавио независност Уједињених провинција Рио де ла Плате од Шпаније. 1877. - У Вимблдону почео први тениски турнир. 1879. - Рођен италијански композитор Оторино Респиги, ђак Николаја Андрејевича Римског-Корсакова, који је стварао дјела раскошних оркестарских боја, углавном у импресионистичком маниру. Дјела: "Грегоријански концерт" за виолину и оркестар, симфонијске поеме "Римске пиније", "Римске фонтане", "Римски празници", опере. 1913. - Побједом српске војске над бугарским трупама завршена Брегалничка битка, што је било одлучујуће за побједу Србије, Црне Горе и Грчке у Другом балканском рату против Бугарске. 1916. - Рођен енглески државник Едвард Хит, вођа Конзервативне партије од 1965. до 1975. Као премијер Велике Британије од 1970. до 1974. увео је земљу у Европску економску заједницу. 1922. - Американац Џони Вајсмилер препливао 100 метара за 58,6 секунди, поставши први човјек којем је требало мање од минута да преплива ту дионицу. 1925. - Рођен Борислав Станковић - кошаркаш, тренер и спортски радник, предсједник Свјетске кошаркашке федерације. 1932. - Умро амерички проналазач Кинг Кемп Џилет, који је изумио ножић за бријање, код нас познат као "жилет", према француској верзији његовог презимена. 1933. - Отворен Музеј Матице српске у Новом Саду. 1941. - У Бањички логор, који је у Другом свјетском рату у касарни 18. пјешадијског пука бивше југословенске војске у Београду основала њемачка окупаторска власт, доведен је први затвореник. У регистар логора, који је радио до октобра 1944, уписано је 23.637 затвореника, али се посредно може закључити да је бројка знатно већа, јер је у Јајинцима, гдје су стријељани логораши из тог логора, са Старог Сајмишта и других затвора убијено најмање 70.000 људи. 1941. - Усташе у Другом свјетском рату у Керестинцу код Загреба стријељале антифашистичке борце и публицисте Божидара Аџију, Огњена Прицу и Отокара Кершованија. 1944. - Предсједник избјегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић упознао свјетску јавност путем Радио-Лондона о споразуму који је склопио с маршалом Јосипом Брозом Титом. 1960. - Совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов упозорио САД да не интервенишу против Кубе, јер ће у том случају совјетске снаге подржати кубански народ. 1963. - Потписан споразум о формирању Федерације Малезије, у чији састав су ушли Малаја, Сингапур, Саравак и Сјеверни Борнео. Двије године касније Сингапур је иступио из Малезије. 1996. - Руске снаге обновиле операцију у Чеченији послије поновног избора Бориса Николајевича Јељцина за предсједника Русије. 1997. - Америчком боксеру тешке категорије Мајклу Тајсону изречена једногодишња забрана изласка на ринг и казна од три милиона долара зато што је током меча за титулу свјетског првака ујео за уво свог противника Ивандера Холифилда. 1999. - Умро српски историограф Федор Никић, оснивач Музеја фрушкогорских манастира. Универзитетску каријеру је почео у Београду под окриљем професора Слободана Јовановића, а наставио у Суботици на Правном факултету. Бавио се уставним правом, мањинским питањем и црквеном реформом. Написао је више дјела, укључујући "Локалне управе Србије у 19. и 20. веку". 2006. - Код Нијагариних водопада свечано откривен споменик великом српском научнику Николи Тесли. 2008. - НАТО са Албанијом и Хрватском потписао Протокол о приступању. 2011. - Јужни Судан свечано прогласио независност, послије 50 година сукоба са сјеверним дијелом земље у којима је погинуло више од два милиона људи. Независност Јужног Судана резултат је мировног споразума из 2005. којим је окончан грађански рат. 2015. - Умро Мајкл Масер, члан Куће славних композитора, а писао је и продуцирао неке од највећих хитова Витни Хјустон. 2021. - Организација за борбу против сиромаштва Оксфам, чије је средиште у Најробију у Кенији саопштила је да сваког минута у свијету 11 особа умре од глади. По Оксфаму, 155 милиона људи у свијету суочава се са неизвесношћу када је ријеч о храни. 2022. - У Коломбу, Шри Ланка, демонстранти упали у предсједничку палату, друга административна здања и у резиденцију премијера. Упадима у централна државна резиденцијална здања претходило је сазнање да је земља банкротирала, што је објелодањено током преговора са представницима Међународног монетарног фонда /ММФ/ три дана раније. Криза у тој острвској држави довела је до несташице основних животних потрепштина, хране, горива, лијекова. 2025. - Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и предсједник Владе Радован Вишковић испитани у Тужилаштву БиХ, а потом је Суд БиХ прихватио приједлог да им буде укинут притвор и одређена мјера забране обавезног повременог јављања надлежном органу. Предсједнику Републике Српске Милораду Додику је 4. јула укинут притвор након што је утврђено да нема више основа за раније мјере. Суд БиХ је раније одредио Додику, Стевандићу и Вишковићу једномјесечни притвор због основане сумње да је починио, како је наведено, кривично дјело "напад на уставни поредак".