НЕВЕСИЊСКИ УСТАНИЦИ И ВОЈНИЦИ ОТАЏБИНСКОГ РАТА ОСТАВИЛИ ЗАВЈЕТ ДА ЈЕ СЛОБОДА ИЗНАД СВЕГА

БЕОГРАД, 9. ЈУЛА /СРНА/ - Невесињци су 1875. године почели херојску и бескомпромисну борбу за ослобођење од вишевјековног турског ропства и уједињење свих Срба, а та борба се истом жестином наставила и у Одбрамбено-отаџбинском рату деведесетих година прошлог вијека, чиме је потомцима остављен завјет да је слобода изнад свега, рекао је Срни предсједник Извршног одбора Удружења Невесињаца у Београду Зоран Јањић.

Јањић је нагласио да су многи историчари и људи од науке, проучавајући Херцеговачки устанак, који је почео на данашњи дан прије 151 годину констатовали да у свјетској историји нема примјера да се мањи број људи борио дуже вријеме под тежим околностима против већег броја непријатеља него што је био случај српског народа у Херцеговини од 1875. до 1878. године. Он је указао да је Невесињска пушка била наставак устанака Срба у 19. вијеку, почевши од Карађорђевог Првог српског устанка, а да су устаници током три године водили низ значајних битака, између осталих историјску битку за ослобођење Невесиња, двије битке на Муратовици, битку на Вучијем Долу и више битака мањег обима, али са истим циљем. "То је један континуитет. Српски народ је читав 19. вијек провео гинући за слободу, јер је буђењем националне свијести сазрело вријеме да попут осталих европских народа живи у миру и слободи. Циљ устаника је био ослобођење и уједињење са слободним српским кнежевинама Србијом и Црном Гором", навео је Јањић. Он је рекао да циљ устаника, нажалост, није остварен, јер је, вољом великих сила БиХ, умјесто једног окупатора наметнут други, а такво стање потрајало је све до 1918. године, када су, стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца /СХС/, коначно сви Срби живјели у једној држави. "Велика се крв пролила за остварење тих циљева читав 19. и 20. вијек и онда није чудо што су Срби 1991. и 1992. године устали да бране Југославију као заједничку државу у којој су сви живјели заједно", рекао је Јањић. Он је нагласио да је, нажалост, разбијањем Југославије поново распарчан српски народ, чиме су наново актуелизовани циљеви из 19. вијека - да се бори и за слободу и за уједињење. "То је важно да младе генерације знају и да наставе слободарску традицију коју су започели наши славни преци", поручио је Јањић. Он је нагласио да су се Невесињци у рату од 1992. до 1995. године, заједно са Србима из долине Неретве и осталих крајева Херцеговине, борили за опстанак и слободу и одбрану Републике Српске. "Митровданске битке које су вођене на мостарско-невесињском правцу 1992. и 1994. године ушле су у историју као једне од највећих и најзначајнијих у Одбрамбено-отаџбинском рату. У њима се бранило не само Невесиње, него и цијела Херцеговина", рекао је Јањић. Он је указао да би, да је Невесиње пало у тим биткама, било велико питање шта би било са остатком српске Херцеговине. "Многи српски борци положили су своје животе да би наредне генерације живјеле у слободи и миру, али и са свијешћу да је слобода изнад свега, што је и завјет који смо наслиједили од предака из устанка Невесињска пушка", истакао је Јањић. Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. То је временом прерасло у српско-турски рат. На Берлинском конгресу 1878. године Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ.