ВИПОТНИК: УНИВЕРЗИТЕТСКИ ГРАД НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ПАРКОВСКИ ПРОСТОР У БАЊАЛУЦИ

БАЊАЛУКА, 11. ЈУЛА /СРНА/ - Универзитетски град најзначајнији је парковски простор у Бањалуци, а у протеклих десет година, од како је проглашен заштићеним подручјем, плански се уносе нови вртно-архитектонски садржаји што је повећало атрактивност комплекса, изјавио је Срни министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Бојан Випотник.

"Због богатства дендрофлоре и орнитофауне, пејзажне атрактивности, еколошке функције, културно‐историјских вриједности и васпитно‐образовног значаја, 2016. године проглашен је заштићеним подручјем под називом Споменик парковске архитектуре `Универзитетски град`", појаснио је Випотник. Од свог настанка још у вријеме Аустроугарске, каже Випотник, комплекс је био скривен од јавности због војне намјене коју је имао све до 2004. године, а тек по добијању цивилне функције отворио се са свим својим природним и створеним потенцијалом. "Због богатства дендрофлоре која је сађена у различитим периодима и чињенице да је ријека Врбас са природном вегетацијом и фауном птица источна граница комплекса, сигурно је да је то еколошки и пејзажно изузетно вриједан простор у центру Бањалуке", рекао је Випотник. Добијајући функцију универзитетског центра у којем су смјештени Ректорат, факултети и студентски дом, истиче Випотник, комплекс је добио и важну улогу у животу Бањалуке. Он је навео да је контролисаним уношењем врста дрвећа различите спратности, жбуња и цвјетних култура знатно повећана пејзажна атрактивност комплекса. "Цијенећи намјену и вриједности комплекса, циљ успостављања заштите је формирање арборетума попуњавањем новим врстама на већ засађеним површинама и ботаничке баште на простору резервисаном за то", рекао је Випотник. Према његовим ријечима, намјера је да се обезбиједе адекватне мјере за очување свих вриједности и унапређење комплекса, те утврђивање смјерница за даљи развој и обнову. Випотник је као посебно вриједне цјелине издвојио дрворед платана који се пружа од главне капије Универзитетског града до зграде Ректората. Он је напоменуо да је дрворед дужине око 270 метра са обје стране пјешачке стазе и састоји се од 99 стабала платана. "Двориште трећег павиљона Студентског центра `Никола Тесла` заузима површину од 4.540 метара квадратна и на тој релативно малој површини налази се 68 јединки, односно 27 различитих врста. Иако у вјештачки формираним засадима, за то двориште, значајно је присуство Панчићеве оморике и тисе", прецизирао је Випотник. Он је указао да се у дворишту истиче мочварни таксодијум и врста листопадног четинара, поријеклом са обала мексичког залива, која није честа у градским условима. "Изузетно је декоративна врста, те представља једну од вриједности овог парка. У естетском смислу се истичу суланжова магнолија и јудино дрво", истакао је Випотник. Он је навео да је у кругу Универзитетског града неколико импозантних стабала - остатака исконске вегетације, међу којима стабло лужњака, неколико пољског јасена и бријеста, један клен, док се на обали Врбаса налазе врбе. Пејзажна вриједност комплекса Универзитетског града, каже, произилази из чињенице да представља зелену оазу урбане матрице Бањалуке, а његова атрактивност и функционалност добила је на значају од како се због промјене намјене отворио за посјетиоце. "Затечено стање представљало је основу за изградњу пројектно‐техничке документације за уређење комплекса, првенствено као арборетума и комплекса ботаничке баште, која је данас истинска оаза мира у центру Бањалуке, али и озбиљна научно-наставна база, не само за студенте природних и биотехничких наука, него и за ученике основних и средњих школа", рекао је Випотник. Споменик парковске архитектуре Универзитетски град једино је заштићено подручје на територији града Бањалука, а њиме управља Институт за генетичке ресурсе.