БОРБА ЗА ПРАВДУ БИЋЕ НАСТАВЉЕНА

СРЕБРЕНИЦА, 12. ЈУЛА /СРНА/ - Борба за правду за Србе из сребреничких и братуначких села убијене 12. јула 1992. године биће настављена, поручено је данас у Залазју код Србенице, гдје су обиљежене 34 године од страдања 69 српских цивила и војника које су на Петровдан убили припадници муслиманских снага.

Код споменика и спомен-костурнице убијеним и погинулим Србима у Одбрамбено-отаџбинском и Другом свјетском рату у Залазју служен је парастос за 69 убијена српска цивила и војника на Петровдан 1992. године, те 22 заробљена, па убијена. Начелник Сребреница Милош Вучић рекао је да је ово тужан дана за српски народ у овој општини. "Тужни су Петровдани већ 34 године јер не престају бол и туга за погинулима који су бранили свој српски народ и Републику Српску. Додатна бол је што нико није процесуиран, а камоли осуђен за убиства заробљеника који су били живи. То говори какви су правосуђе и однос према Србима", истакао је Вучић. Он је рекао да су за правосуђе БиХ сви Срби били легитимна мета и да се то мора исправити. "Србе су након рата застрашивали и плашили затвором ако буду свједочили о српским страдањима. Морамо заштити свједоке и наставити борбу за правду", поручио је Вучић. Према његовим ријечима, постоји обавеза да се култура сјећања његује и спроводе активности за стварање услова за достојан живот преживјелих на овом простору. Члан Организационог одбора за обиљежавање српског страдања у Сребреници Биљана Кандић изјавила је да су породице несталих разочаране неправдом коју им наноси Тужилаштво БиХ игнорисањем процесуирања злочина почињених у овом селу. "Ово је српско село. Овдје су људи бранили своје куће и породице и никога нису нападали, а нико не оговара за убијене заробљенике, што показује какву неправду дијели правосуђе БиХ", навела је Кандићева. Слично говори и Момчило Цвјетиновић, чија је сестра Радинка убијена у Залазују на Петровдана, 1992. године. Он је указао на континуитет муслиманских злочина над Србима на православне празнике. "Ни за један злочин нико није одговарао и због тога су се и поновили", истакао је Цвјетиновић. Драгица Лазаревић је на Петровдан остала без мужа Момира и браће Бранка и Петка. "Заробљени су на Залазју. Брат Петко је пронађен без главе у сметљишту. Жалосно је ово шта се ради српском народу за који не постоји правда, јер нико не одговара за убиства Срба. То су законитости и правила које нам Запад намеће, да се унапријед окриви једна страна и на основу тога касније судови пресуђују не улазећи у законитост те осуде", сматра Лазаревићева. Она је рекла да ране не зарастају и да се сјећа тог Петровдана као да је био јуче. "Овдје на Залазју побијена су браћа и фамилија моје мајке 1943. године, а у овом рату овдје су ми убили супруга, двојицу браће, дјеверове, рођаке, омладину", кроз сузе говори Лазаревићева. Она је рекла да већи број настрадалих није био ожењен и да немају потомака. Цвијеће на спомен-обиљежје положили су потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић, изасланик српског члана Предсједништва БиХ Марко Милисав, министар саобраћаја и веза Републике Српске Зоран Стевановић, чланови породица погинулих, потпредсједник Српске радикалне странке Србије Александар Шешељ. На спомен-обиљежје цвијеће су положили и начелник општине Сребреница Милош Вучић, замјеник начелника братуначке општине Нинко Тешић, Удружења логораша регије Бирач, те општинских организација проистеклих из рата из сребреничке и братуначке општине. Прије парастоса, освештан је споменик српским жртвама из Другог свјетског рата, обновљен претходних дана, на којем је уписано 111 имена или 14 више него раније. Чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца прије парастоса положиле су цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број убијених, те на српским стратиштима у Биљачи и Сасама. Парастосом на Залазју завршен је осмодневи меморијални, духовно-хуманитарни и културно-спортски програм "Петровдански дани" који је, поводом 34 године од страдања сребреничких Срба, организовао сребренички Одбор за обиљежавање српског страдања. На Петровдан 1992. године јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом ратног команданта у Сребреници Насера Орића наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у овој и братуначкој општини започето у априлу те године. Упале су у више српских села убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле. Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба од којих се 10 још воде као нестали, а велики број је рањен. Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртни остаци њих 10 случајно су пронађени 10. јуна, 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава. Послије више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су раније пронађена обезглављена на депонији смећа и сахрањена, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.