МОЛИТВЕНИ ПОМЕН ДЈЕЦЕ МУЧЕНИКА УСТАШКИХ ЛОГОРА У ЈАСТРЕБАРСКОМ И СИСКУ

БЕОГРАД, 13. ЈУЛА /СРНА/ - Српска православна црква /СПЦ/ данас молитвено слави Свету дјецу мученике јастребарске и сисачке, жртве геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској /НДХ/, уписану у диптих светих одлуком Светог архијерејског сабора из 2022. године.

СПЦ је "ради молитвеног незаборава и поуздања у заступништво Свете деце мученика јастребарских и сисачких који се моле за нас пред престолом Божјим", објавила текст ђакона Будимира Кокотовића, објављен у Календару Цркве за 2023. годину у којем је говорио о страшном страдању српске дјеце у НДХ. Дјечији логор у Јастребарском, надомак Карловца, био је један од неколико логора за српску дјецу у НДХ, основан под називом "Прихватилиште за дјецу избјеглица", а основало га је Министарство удружбе НДХ, са, како наводи Кокотовић, задатком да се из осталих логора ту сакупе деца и одгајају у усташком духу, по узору на јањичаре. Објављени извори наводе да је први транспорт дјеце кренуо из Загреба 11. јула 1942. године и стигао у Јастребарско неколико дана касније, док је дјечији логор у Сиску отворен 3. августа 1942. године, када је доведено 1.300 дјеце из логора Млака и Стара Градишка. У Сисак је до краја октобра 1942. године у неколико транспората доведено више од 7.000 српске дјеце са подручја Козаре, Баније, Лике, Кордуна и Славоније. Кокотовић истиче да је један од најпотреснијих објављених докумената који говори о умирању недужне дјеце у Јасребарском, биљежница чувара мјесног гробља Фрање Иловара. Поступајући према наређењима Иловар је данима сахрањивао мртве малишане и о томе водио дневник. Дјечија тијела, како наводи гробар, била су спакована у кутије и сандуке, који су силом затварани да би их што више стало у један сандук, па је тако у једној "киштри" могло бити и до десеторо мртве дјеце. "Свеска Фрање Иловара најтужнији је сведок дечјег страдања у том усташком логору. Чувар гробља је своје `радне дане` рачунао на `куне` и `комаде`, а рачуне је својим потписом оверавала часна Гаудиенција", навео је Кокотовић. Свеску је описао истраживач Драгоје Лукић у својим књигама, који је забиљежио да је на првој страни дневника записано да је само 22. јула 1942. године сахрањено 107 дјеце, за шта постоји и рачун и потврда да је за "копање гробова примио 10.000 куна за сто комада дјеце покопане", као и забиљешка: "Рачун за укоп – 243 комада дјеце x 150 куна – 36.450 куна". Од 22. јула до 11. августа 1942. године гробар је сваког дана записивао колико је покопано мушке, а колико женске деце. Крај сваког датума испод слова која су означавала пол, записивао је цифре или уносио само усправне цртице, свака цртица представљала је једну смрт. Кокотовић истиче да је кроз дјечији логор Јастребарско, у периоду од 11. јула 1942. до 26. августа 1942. године, према неким документима, прошло 3.336 махом српске дјеце, од тога више од 2.000 са Козаре. "За непуних месец и по дана у овом логору `званично` је уморено 768 деце, узраста од неколико месеци до 14 година. На споменику је наведен број од 468 уморених заточеника дечијег логора, али права истина можда никада неће ни бити откривена", истиче Кокотовић. Четврта кордунашка бригада Народноослободилачке војске Југославије заузела је Јастребарко 26. августа 1942. године, након чега је логор затворен, а комадант бригаде Никола Видовић наводи да су у логору затекли 727 заточене дјеце. Дјечији логор у Сиску затворен је 8. јануара 1943. године. Прву икону Светих новомученика младенаца јастребарских израдиле су монахиње Манастира Светог Василија Острошког у Бијељини 2021. године, а њу је епископ зворничко-тузлански Фотије даривао Епархији горњокарловачкој. Дјеца мученици јастребачки и сисачки уписани су у диптих светих СПЦ на иницијативу епископа горњокарловачког Герасима.