МИTРОПОЛИT ХРИЗОСTОМ: ЧУВАTИ СЈЕЋАЊЕ НА СРПСКЕ ЖРTВЕ У РАШИЋА ГАЈУ

ВЛАСЕНИЦА, 23. ЈУЛА /СРНА/ - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је данас у власеничком насељу Рашића Гај парастос за око 200 српских цивила које су усташе звјерски убиле у овом мјесту током Другог свјетског рата.

Митрополит Хризостом истакао је у бесједи да је очување културе сјећања и молитвеног спомена на све страдалнике, а посебно мученике у Рашића Гају, узвишена хришћанска обавеза. "Овдје су пострадали најутицајнији и најпоштованији Срби тога времена, укључујући и шест свештеника. Без обзира на нивое и чинове, сви су они слика Божија и страдали су по угледу на Христа на Голготи", рекао је владика Хризостом. Владика је нагласио да на подручју општине Власеница постоје још три велика стратишта која захтијевају већу пажњу и молитвени спомен. "Жао ми је што нисам раније био у прилици да дођем на ово мјесто и служим парстос, али никада није касно да им одамо почаст. Нека им је вјечно Царство Божије, а нама Бог да да утјеху да бар мало будемо слични њима у нашој вјери и жртви", закључио је митрополит Хризостом. Парастос и молитвени помен служени су и на Војничком гробљу у Власеници, гдје се налази спомен-плоча посвећена жртвама страдалим у Рашића Гају. Аутор монографије "Страдање Срба власеничког краја у 19. и 20. вијеку" Миленко Станић рекао је да се након 80 година од трагедије која је задесила српски народ у Власеници, када је мучки убијено неколико стотина Срба, први пут на систематичан начин обиљежава ово страдање. "Пропуштено је много година, а да нисмо утврдили прецизан списак страдалих у Рашића Гају, колико је убијено на Плочама, а колико транспортовано у концентрациони логор Јасеновац", истакао је Станић. Он је нагласио да тренутна општинска власт први пут систематично приступа овом питању, те да ће се кроз ангажовање стручних истраживача доћи до тачне евиденције свих жртава. "Циљ је да њихово страдање обиљежимо на одговарајући начин, можда и изградњом капеле, гдје би потомци жртава могли на достојанствен начин да се помоле за своје претке. Имамо одговорност према жртвама које су на најсуровији начин уморене у Рашића Гају, а ријеч је о најугледнијим Србима овог краја", рекао је Станић. Он је подсјетио да су се егзекуције догодиле у периоду од 21. јуна 1941. године до првог ослобођења Власенице, 10. августа исте године, када су мјесне усташке снаге вршиле масовни покољ, хапшења и протјеривања домаћег српског становништва. "Неки су убијени код куће, неки у Рашића Гају, неки у логорима у самој Власеници, а доста их је транспортовано према Сарајеву и логору Јасеновац. Према мојим евиденцијама, само овдје је уморено и шест свештеника. Пред нама је велики задатак да тачно утврдимо жртве Рашића Гаја, али и других јама у овом крају, како бисмо се бар дјелимично одужили нашим прецима", поручио је Станић. Аутор монографије "Економско-географске одлике општине Власеница, са посебним освртом на развој туризма" Видомир Обрадовић рекао је новинарима да је у оквиру својих научних истраживања детаљно обрадио регију Бирач и Власеницу, истражујући страдања Срба од Балканских ратова, Првог и Другог свјетског рата, па све до Одбрамбено-отаџбинског рата. "На томе путу наилазио сам на застрашујуће податке и злочине који су вршени над српским становништвом, као и на бројне јаме и стратишта. Урадио сам топографску инвентаризацију свих тих мјеста и то објелоданио у својим књигама", рекао је Обрадовић. Он је истакао да су ови подаци важни за његовање културе сјећања и за објективно сагледавање обима трагедије која је задесила овај крај. "У усташком логору на Хан Погледу, односно на Плочама, страдало је близу 2.000 Срба, Јевреја и Рома, док је у самом Рашића Гају убијено око 200 људи, међу којима и шест свештеника, укључујући и проту Душана Бобара. Ријеч је о монструозним злочинима и најсвирепијим методама мучења свештенства и српских домаћина", рекао је Обрадовић. Он је додао да је на подручју општине Власеница познато петнаестак стратишта, од којих нека још нису ни обиљежена, иако локално становништво зна за њих. "Подаци о свим стратиштима и меморијалном туризму детаљно су обрађени у мојим научним радовима, односно у публикацијама `Туристичко-географска монографија општине Власеница и `Туристичко-географска монографија регије Бирач`, које су од три универзитета проглашене за дјела од националног значаја", закључио је Обрадовић. Рашића Гај представља једно од највећих масовних губилишта српског народа у власеничком крају током Другог свјетског рата, гдје су усташке снаге на најсвирепији начин усмртиле шест свештеника, више стотина цивила – жена, дјеце и стараца. Молитвеном окупљању присуствовали су начелник општине Власеница Мирослав Краљевић, представници локалне власти и институција, који су одали почаст невиним жртвама.