СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА 20 СРБА УБИЈЕНИХ У ХРАНЧИ

БРАТУНАЦ, 25. ЈУЛА /СРНА/ - Код централног спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је положено цвијеће и служен парастос за 20 Срба из насеља Хранча страдалих у Одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо убијено на данашњи дан 1992. године када су муслиманске снаге упале у ово село.

У Хранчи, као и осталим селима око Сребренице и Братунца, муслиманске формације побиле су становнике које су затекле, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле. Међу српским цивилима убијеним у Хранчи прије 34 године биле су и три жене - Живанка Лукић, Достана Цвјетиновић и Љубица Мирковић. Мјештанин Драгомир Митровић нестао је 10 дана прије овог напада и још није пронађен. Њега су муслимански војници ухватили док је чувао овце и изгубио му се сваки траг. Преживјели мјештани причају да је напад почео око 15.30 часова, да је запуцало са више страна, те да су уз галаму и вику упали у село и убијали све редом вичући "Хватај их живе, штеди муницију". Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника успјела се низ корито Глоговске рјечице извући из села према Братунцу. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић рекла је да нико није процесуиран за убиства цивила и бројне масовне злочине над Србима у околини Братунца и Сребренице, те упитала гдје је правда. "Стравичан злочин десио се у том селу на данашњи дан прије 34 године. Убијено је седам мјештана, од којих три жене код својих кућа. Предмет везан за овај злочин налази се у Тужилаштву БиХ, оптужница није још подигнута и Тужилаштво чека да свједоци и злочинци помру и да се предмет затвори као да се ништа није десило", рекла је Филиповићева Срни. Према њеним ријечима, то је уобичајени образац рада Тужлаштва БиХ када су у питању истраге против починилаца злочина над Србима. Филиповићева истиче да ово јасно потврђује злочин правосуђа БиХ који спроводи над српским народом. Она је указала на то да правосуђе БиХ селективно дијели правду и амнестира починиоце злочина над Србима опструишући њихово процесуирање, а кажњавањем Срба и за недоказане случајеве. Филиповићева подсјећа да су напади извођени неколико дана узастопно на Загоне, Горње Магашиће и Хранчу. Она је подсјетила да је у Горњим Магашићима убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, као и на српска страдања у четири села на Петровдан те године и још низ села гдје је у једном дану убијано по 10, 20 па до 50 и више мјештана, а да нико није одговарао. "Неизвјесно је да ли ће оптужнице икада бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало, ко је и како починио злочине и да ли ће бити живих починилаца. То је доказ да у БиХ нема правде за Србе", рекла је Филиповићева. Она је истакла да су породице огорчене због рада правосуђа БиХ, селективног приступа предметима ратних злочина и дијељења правде јер годинама Тужилаштво и Суд процесуирају Србе, а опструишу подизање оптужница и вођење поступака против починилаца злочина над Србима што се може окарактерисати као правосудна диктатура и терор над породицама српских жртава и српским народом, који трају више од двије деценије. "О злочинима ћемо говорити стално и чувати сјећање на наше страдале, преносећи истину о српском страдању и судској неправди. Таквим селективним и необјективним радом судова бошњачка страна уз подршку странаца жели исписати лажну историју која је неприхватљива за српски народ", поручила је Филиповићева. Мјештанин Хранче Миленко Млађеновић био је тешко рањен на данашњи дан 1992. године. "Задобио сам прострелну рану кроз плућа и док сам био свјестан тражио сам воде. Мислио сам да издишем и да су ми посљедњи тренуци живота. Срећом нису ми дали воде у том хаосу и преживио сам након дугог лијечења", присјећа се Млађеновић. Он каже да је напад на село почео са свих страна уз страшну галаму, лупање и вику што је давало утисак да је огроман број нападача. "Након рата неки познаници Бошњаци причали су ми да је у том нападу учествовало 600 припадника муслиманских војних формација из Сребренице и околних села предвођених Насером Орићем", истиче Млађеновић. Гордана Стевановић каже да је њена мајка Љубица Мирковић убијена с леђа 200 метара од куће, бјежећи према Братунцу. Група мушкараца пружала је отпор до стизања помоћи из Братунца, што је омогућило да се спасе неколико тешко рањених мјештана, јер нападачи нису остављали живе Србе које су стигли, без обзира да ли су то цивили и нејач. У Хранчи је, осим осам убијених на данашњи дан, рањена 21 особа српске националности и запаљено 50 српских кућа.