ОБИЉЕЖЕН ДАН УСТАНКА ПРОТИВ ФАШИЗМА И НАЦИЗМА

ДОБОЈ, 27. ЈУЛА /СРНА/- У Добоју је данас обиљежен Дан устанка против фашизма и нацизма у Другом свјетском рату, и упозорено на континуиране покушаје ревизионистичких покушаја фалсификовања историјских чињеница о тим догађајима.

Почаст погинулим устаницима и цивилима одата је у Парку народних хероја у Добоју гдје је вијенац код споменика положила делегација добојског Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а. Предсједник Удружења антифашиста и бораца СУБНОР-а Добој Далибор Ђурић рекао је Срни да данашње обиљежавање Дана устанка против фашизма представља континуитет очувања културе сјећања о истини у борби против ревизионистичких покушаја искривљивања историјских чињеница. Он каже да о слободарској традицији која је довела до ослобођења Добоја свједочи Спомен-костурница са посмртним остацима 111 стријељаних устаника, од којих је 110 Срба, чије кости почивају у крипти у Парку народних хероја. Ђурић, који је историчар, истакао је да су током антифашистичке борбе у БиХ од 1941. до 1945. године Срби чинили више од 78 одсто жртава у партизанским јединицама. Указујући на историјска дешавања од њемачког бомбардовања Београда 6. априла 1941. године преко 10. априла када је под заштитом њемачког Рајха у Загребу проглашена Независна Држава Хрватска, Ђурић је истакао да је усташки режим предњачио у геноцидној политици према Србима, који су се спонтано организовали и пружали отпор терору. Он је издвојио 6. мај 1941. у околини Санског Моста када су се Срби сукобили са усташама, а затим и на отпор 3. јуна у источној Херцеговини, у околини села Дрежње код Невесиња, који је био одговор на усташко убијање Срба и бацање у Коритску јаму. Ђурић подсјећа да је на подручју Добоја устанак подигнут 22. на 23. август 1941. у насељу Осјечани, гдје је пукла прва устаничка пушка, а потом и на Преслици са које се устанак ширио све до 17. априла 1945. године, када је Добој ослобођен у Другом свјетском рату. У Народноослободилачком рату погинуло је 695 бораца са добојског подручја, а у усташко-фашистичке логоре одведена су и убијена 642 борца и цивила. Због геостратешког значаја, Добој је током Другог свјетског рата био упориште њемачких, легионарских, те усташко-домобранских снага са репресивним системом нарочито диригованим од римокатоличког свештеника Драгутина Камбера, против којих се народ добојског краја борио све до ослобођења 17. априла 1945. године. У крипти Спомен-костурнице налазе се и посмртни остаци 111 мјештана, од којих је 110 Срба, које је усташки пријеки суд у Добоју 1941. године осудио на смрт и стријељао. Дан устанка обиљежава се 27. јула у знак сјећања на овај датум 1941. године, када су почеле прве оружане акције против фашизма и створене прве мање слободне територије на овом дијелу Балкана.