ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: ВУЧЕДОЛСКИ ЈУНАЦИ ИШЛИ У БИТКУ ИЗ ЉУБАВИ ПРЕМА БОГУ И СВОМ РОДУ

НИКШИЋ, 29. ЈУЛА /СРНА/ – Његова светост патријарх српски Порфирије поручио је данас да је Вучији до мјесто духовне снаге и светосавског насљеђа.

Патријарх је након литургије коју је служио у Храму Светог свештеномученика Атиногена поводом 150 година од Битке на Вучијем долу навео да је, упркос имену које асоцира на суров крај, ријеч о мјесту великог духовног значаја гдје су се људи окупљени око светосавске традиције опредјељивали за трајне духовне вриједности. "Православни Србин, било где у Европи и било где да се налази, свугде има једно те исто име и презиме, означен крстом Христовим и знаком Његовим. Име и презиме свакога од нас јесте Свети Сава - Растко Немањић", истакао је патријарх Порфирије на мјесту гдје су српски јунаци прије 150 година извојевали побједу над многобројнијом турском војском. Његова светост је захвалио Господу што је људе окупљене на литургији сабрао у Вучијем долу. "Велики си, Господе, што си нас данас у ову лепоту сабрао, у овај, по имену наизглед дивљи и негостољубив крај, у Вучији до, али у исто време, по ономе што се овде збило, место лепоте, место духовно и место присуства благодати Духа Светога. Овде су они који су се називали именом Светога Саве. Овде су светосавци знали да је земаљско замалена царство, а небеско увек и до века", поручио је патријарх. Патријарх српски је истакао да су они који су на Вучијем долу жртвовали земаљско за небеско могли да, како се то данас каже, измијене свој идентитет и добију комфор, привилегије и олакшице. Патријарх је додао да се свако искушење и тешкоћа љубављу Божијом, његовом силом и снагом, молитвом и подвигом могу превазићи и побиједити. Његова светост је нагласио да су вучедолски јунаци имали позив и да су били призвани, одлазећи у битку из љубави према Богу и према свом роду и ближњима. "Зато нису жалили своје животе и труд. Знали су да због те љубави све бива по промисли Божијој и да све оно што човек не може да учини сам, али учини колико може, колико до њега стоји, Бог додаје и усавршава", рекао је патријарх Порфирије. Битка на Вучијем долу опјевана је уз гусле и ушла у народно пјесме у којима се описује битка када су 29. јула 1876. године најхрабрији Херцеговци, Брђани и Црногорци до ногу потукли моћну турску војску. Вучији до је мјесто гдје се сабљама и крвљу ковала слобода. Турску војску, са око 45.000 војника, распоређену у 24 батаљона са 12 топова предводио је Мухтар-паша, а српске снаге са око 14.000 бораца наступале су у 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона са четири топа. У Бици на Вучијем долу погинуло је и рањено више од 4.000 Турака, убијен је Селим-паша, три миралаја /пуковника/, 168 других официра, а заплијењено око 3.000 пушака и 21 застава. Црногорско-херцеговачки губици били су 70 погинулих и 118 рањених. Велика побједа на Вучијем долу одјекнула је Европом. Руски цар Александар други наградио је орденом књаза Николу, као и команданте војводе Божа Петровића, Петра Вукотића, Илију Пламенца и Марка Миљанова. Битка на Вучијем долу наговијестила је коначан одлазак Османске царевине из црногорско-херцеговачких брда.