У ГОЛИЊЕВУ СЛУЖЕН ПОМЕН СРБИМА УБИЈЕНИМ НА ОГЊЕНУ МАРИЈУ 1941. ГОДИНЕ

БЕОГРАД, 29. ЈУЛА /СРНА/ - У гробљанској цркви у селу Голињево код Ливна у којој је сав српски живаљ убијен на Огњену Марију 1941. године данас је служена литургија и тако почело молитвено прослављање Светих мученика ливањских, које ће наредних дана бити настављено у црквама од Ливна, преко Бањалуке, Београда, Новог Сада до Чикага, Милвокија и Орланда.

Предсједник Удружења "Марија Огњена Ливањска" Гордана Достанић изјавила је Срни да је Голињево само једно од 20 српских стратишта у којим је у данима око Огњене Марије прије 85 година свирепо убијено најмање 1.589 Срба. "Само у Голињеву је убијено 24 некрштене деце. Списак убијених Срба на овом подручју вероватно никада неће бити коначан. Сва имена са списка су потврђена 1991. године када су из јама и осталих места ексхумирани скелети и пребројане лобање", рекла је она. Достанићева је навела да је по злу чувен локалитет Пролог гдје је за дан убијено око 500 мушкараца и угледних ливањских Срба, стратиште Челебић са 400 убијених, јаме Равни долац, Камешница, Бикуша, Сухача и друге гдје су усташе извршиле масовне злочине над српским цивилима. Она је најавила да ће литургија и помен страдалим сутра у 9.30 часова бити служен у Храму Пресвете Богородице у Ливну, а дан касније у истоименом храму у Губину. "Ту је сахрањен прота Ристо Ћатић, који је био једна од првих жртава 1941. године и његових 12 парохијана. /У суботу/ 1. августа биће служен помен у месту Челебић на Барјаку, одакле још мошти нису ексхумиране", рекла је она. Достанићева је навела да ће у најмање 20 храмова широм региона и свијета бити служена литургија или читан акатист за Свете мученике ливањске. "Сутра ће бити у Храму Светог Марка у Београду, у храму у Гроцкој где су однесене мошти ливањских новомученика, у Обреновцу, Новом Саду, Сремској Митровици, Бањалуци, Сиригу у Чикагу, у Милвокију, у Орланду", рекла је она. Достанићева је нагласила да су окупљања у храмовима од изузетног значаја да би се сачувало сјећање на страдале и истина пренијела садашњим генерацијама. Она је рекла да је посебно важно да својим потомцима, новим комшијама и пријатељима испричају шта се догодило у љето 1941. године и зашто у Ливну данас скоро да нема Срба. "Да знају шта је и како је било и да знају зашто су ливањски новомученици и зашто се прослављају 30.јула", рекла је она. Достанићева је рекла да се Ливњаци расељени широм свијета труде да бар једном годишње покосе и уреде стара гробља на подручју Ливна, који свједоче о вијековима Срба на том подручју. "Одржавамо Спомен-кострурницу и споменик страдалим 1941. године, али и нашим прецима који су пре и након тог страдања живели овде. Та гробља и наши преци нису заслужили да буду у трњу и да се за њих не зна. Трудимо да знамо где је било, да буде покошено. Тамо где успемо да нађемо потомке и где су потомци заинтересовани да нешто и обновимо, да ставимо споменик", рекла је она. Свети архијерејски сабор СПЦ је на засједању у мају 2022. године канонизовао Свете новомученике ливањске и прогласио светим више од 1.600 српских жртава страдалих од усташа у ливањском крају 1941. године. Усташе су у данима око празника Огњене Марије, 30. јула 1941. године побили више од 1.600 српских цивила, стараца, жена и дјеце у Ливну и околним селима Ливањског поља, бацајући их у јаме.