ОБИМ СПОЉНОТРГОВИНСКЕ РАЗМЈЕНЕ У ПРВОМ ПОЛУГОДИШТУ 24,8 МИЛИЈАРДИ КМ

САРАЈЕВО, 30. ЈУЛА /СРНА/ - БиХ је у првом полугодишту остварила укупан обим спољнотрговинске размјене од 24,86 милијарди КМ, што представља раст од 5,33 одсто у односу на исти период прошле године, речено је данас на конференцији за новинаре Спољнотрговинске коморе БиХ.

У првих шест мјесеци укупан извоз износио је 9,06 милијарди КМ и већи је за 4,67 одсто, односно 404,5 милиона КМ у односу на исти период лани, док је увоз достигао 15,80 милијарди КМ, уз раст од 5,71 одсто односно 853,5 милиона КМ. Спољнотрговински дефицит повећан је за 7,13 одсто и износи 6,74 милијарде КМ, док је покривеност увоза извозом смањена на 57,3 одсто. Водећи спољнотрговински партнери БиХ по обиму размјене били су Хрватска, Србија, Њемачка, Словенија и Италија, при чему су Хрватска, Њемачка, Аустрија, Србија и Словенија најзначајнија извозна тржишта, док у увозу доминирају Хрватска, Србија, Њемачка, Словенија и Италија. Потпредсједник Спољнотрговинске коморе Вјекослав Вуковић рекао је да је посебно значајно да је готово 77 одсто укупног извоза БиХ пласирано на тржиште ЕУ, при чему снажан раст извоза у Хрватску и Њемачку потврђује отпорност домаће привреде и њену способност да задржи позицију на најважнијим извозним тржиштима, упркос успоравању индустријске активности у ЕУ и глобалним економским изазовима. "Истовремено, готово непромијењен трговински дефицит и даље указује на изражену зависност БиХ о увозу, због чега је у наредном периоду неопходно наставити јачати извозну конкурентност домаћих компанија, интензивирати извозне активности и диверзификовати извозна тржишта", истакао је Вуковић. Представник Сектора за макроекономски систем при Комори Белма Алихоџић рекла је да су највећу извозну вриједност оствариле изоловане жице и то 495,8 милиона КМ, електрична енергија 346,96 милиона КМ, конструкције од жељеза и челика 296,5 милиона КМ, руде олова и концентрати 296,1 милион КМ, те дијелови за моторна возила 295,6 милиона КМ. Према њеним ријечима, значајан допринос извозу дали су и производи од алуминија, укључујући алуминијум у сировим облицима - 245,1 милион КМ, конструкције од алуминијума 131,3 милиона КМ и шипке и профиле од алуминијума 129,2 милиона КМ, што потврђује важност металске индустрије за укупни извоз БиХ. Она је истакла да је дрвна индустрија задржала значајно мјесто у извозу и то кроз остали намјештај у вриједности од 224 милиона КМ и резану грађу 213,5 милиона КМ, те додала да је међу водећим извозним производима и војна муниција /ТБ 9306/ са остварених 152,2 милиона КМ. Двадесет најзначајнијих увозних производа, како је истакнуто, у анализираном периоду остварило је вриједност од 5,34 милијарде КМ, односно 34 одсто укупног увоза, а највећи удио имају нафтна уља и уља добивена од битуменских минерала и то 1,4 милијарде КМ, затим путнички аутомобили 671,2 милиона КМ и лијекови 444,8 милиона КМ. Значајан увоз прехрамбених производа указује на континуирану зависност домаћег тржишта о увозу појединих прехрамбених артикала. Раст извоза БиХ у првом полугодишту, како су истакли представници Коморе, првенствено је резултат снажних резултата сектора метала, машина и електроиндустрије, који су ублажили негативне ефекте пада извоза енергије, те прехрамбених и хемијских производа. Истовремено, анализа упозорава да успоравање прерађивачке индустрије у ЕУ, стагнација производње капиталних добара и раст трошкова енергије представљају све већи изазов за извозно оријентисане компаније из БиХ. "Резултати потврђују да БиХ и даље има снажну извозну базу у металопрерађивачкој, електро и машинској индустрији, које су успјеле задржати конкурентност упркос успоравању европске економије", нагласила је Алихоџићева. Она је навела да да забрињавају трендови, прије свега пад извоза енергије, продубљивање дефицита у агроиндустрији, те смањење удјела производа више додатне вриједности у појединим секторима. "То јасно показује да је за дугорочни раст потребно интензивније улагати у модернизацију производње, енергетску безбједност и развој финалних производа како би домаћа привреда задржала конкурентност на захтјевном тржишту ЕУ", рекла је Алихоџићева.