ДАН СЈЕЋАЊА НА СТРАДАЛЕ И ПРОГНАНЕ СРБЕ У ХРВАТСКОМ ПОГРОМУ

БАЊАЛУКА, 4. АВГУСТА /СРНА/ - Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године биће обиљежен данас у Бањалуци и Мркоњић Граду.

У 11.00 часова у Храму Христа Спаситеља биће служен парастос за пострадале у погрому Срба из бивше Републике Српске Крајине у августу 1995. године. У 12.00 часова на Тргу српских јунака у Бањалуци биће положени вијенци код спомен-обиљежја борцима Одбрамбено-отаџбинског рата од 1991. до 1995. Централно обиљежавање је у 20.00 часова на Тргу краља Петра Првог Карађорђевића у Мркоњић Граду када је предвиђен парастос, а након тога и бесједа Његове светости патријарха српског Порфирија, те духовно-умјетнички програм и обраћање званичника. Обиљежавање организују одбори за његовање традиције ослободилачких ратова влада Републике Српске и Србије. Предсједник Организационог одбора за обиљежавање Дана сјећања је Милорад Додик, а обиљежавању ће присуствовати руководство Републике Српске, као и предсједник Србије Александар Вучић са сарадницима. Из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске најављено је да ће помену присуствовати и министар Радан Остојић. Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба. На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и послије ове акције, међу њима је 1.250 цивила од којих су око три четвртине биле старије од 60 година. Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година - што представља посебан "црни рекорд" грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у "Веритасу". Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.