БАЛЗАК - САВРШЕНИ ПИСАЦ НЕСАВРШЕНОГ СТИЛА

БИЈЕЉИНА, 17. АВГУСТА /СРНА/ - Француски писац Оноре де Балзак преминуо је 18. августа 1850. године у Паризу у 51. години живота, а за собом је оставио огромно књижевно дјело.

Био је зачетник европског реализма, аутор око 100 књига са више од 2.000 ликова. У својим романима приказао је широку галерију ликова из свих друштвених средина, разних темперамената и карактера, које покрећу разнолике побуде од новца до власти, од љубави и идеализма до слијепих нагона и бруталне експлоатације. Романи под заједничким називом "Људска комедија" имају вриједност социолошких студија и дубока су критика француског друштва. Балзак је најбоље писао када је морао да враћа нагомилане дугове лихварима, што је, по правилу, увијек било у "посљедњи час". Многи сматрају да му је главе дошла кафа, коју је конзумирао у неограниченим количинама током писања како би остао будан. Велики писац волио је новац и славу - и то је, према сопственом признању, био његов основни мотив за писање. Бавио се темама за које је вјеровао да су популарне и да ће интересовати читаоце. Често је писао и по 16 часова дневно, уз свијећу, не би ли што прије објавио своје дјело. Није посвећивао нарочиту пажњу фразама, сликама и нијансама стилског савршенства. Изражавао се често попут најбаналнијих писаца такозване народне литературе. Због тога, један број његових књига и приповједака оставља утисак недовршености и неуредности, има грешака у тексту, а поједини дијелови су површни или недовршени. Ипак, Балзак је један од највећих приповједача свих времена, а многи књижевни критичари стављају га раме уз раме са Лавом Николајевичем Толстојом, Фјодором Михаиловичем Достојевским и Чарлсом Дикенсом. Међу његовим романима су: "Евгенија Гранде", "Чича Горио", "Гопсек", "Изгубљене илузије", "Сељаци", "Рођака Бета", "Голицаве приче" и "Шуани".