"ПОЈАС И ПУТ" ДОПРИНОСИ БОЉЕМ ЖИВОТУ ЉУДИ

ПЕКИНГ, 18. АВГУСТА /СРНА/ - Предсједник Центра за међународну сарадњу и одрживи развој /ЦИРСД/ Вук Јеремић истиче да је најважнија вриједност кинеске инцијативе "Појас и пута" у његовој кооперативној логици јер је инфраструктура само средство, а људско благостање главни циљ.

Он сматра да је иницијатива "Појас и пут" један од најамбициознијих покушаја савременог времена да се подстакне развој, и то повезивањем — људи, привреда, инфраструктуре и култура, те да ће мјерило успјех овог пројекта и даље бити број људи чији су живот учиниле бољим. Јеремић у ауторском тексту који преноси Кинеска медијска група наводи да је десет година довољно дуг период да се одређена велика идеја сагледа не само кроз анализу намјера са којима је покренута, већ и кроз траг који је оставила у свијету. "За мене, међутим, ова тема није само предмет геостратешке анализе. Имам према њој и личан однос, јер сам имао привилегију да будем сведок и учесник њених првих међународних корака", напомиње Јеремић који је и био предсједавајући 67. засједања Генералне скупштине УН. Још пре него што је назив "Појас и пут" ушао у глобални дипломатски рјечник, подсјећа Јеремић, говорило се о "Једном појасу, једном путу" и обнови древних Путева свиле. "У тој замисли сам од почетка препознао нешто што је свету било насушно потребно: повезивање уместо раздвајања и трагање за заједничким интересом уместо инсистирања на разликама", истиче Јеремић. Он наводи да је након предсједавања Генералном скупштином УН, основао ЦИРСД који је заједно са ДРЦ-ом у децембру 2014. године у Истанбулу организовао заједничку конференцију "Путеви свиле: Инспирације и прилике", практично прво велико међународно представљање ове нове визије изван Кине. Јеремић се сјећа да су се тада окупили представници држава, међународних организација, академске заједнице и водећих група стручњака како би разговарали о томе шта би нови Путеви свиле могли значити за земље које повезују Азију и Европу. "Сећам се тог скупа као тренутка у којем је једна историјска идеја почела да добија своје међународне контуре. Није се разговарало само о пругама, лукама, путевима и инвестицијама. Разговарало се о повезивању људи и о томе како економска међузависност може постати основа стабилнијих међународних односа", напомиње Јеремић. Он истиче да се 12 година касније, ЦИРСД вратио тој теми, овога пута у Београду, гдје је у јуну у Центру "Сава" одржан Хоризонс форум о одрживости и повезивању, који је окупио истакнуте представнике пословног свијета, технологије, финансија, академске заједнице и међународне политике, те да је разговарано о енергетској транзицији, одрживој инфраструктури, вјештачкој интелигенцији, финансијама и будућности повезивања Европе и Азије. "Између Истанбула 2014. и Београда 2026. променило се готово све — међународне околности, технологија, геополитички односи, па и сам обим кинеског присуства у свету. Али основно питање остало је исто: можемо ли повезивањем створити више просперитета и више простора за сарадњу? Верујем да можемо", наглашава Јеремић, који је и бивши министар иностраних послова Србије. Он истиче да је најважнија вриједност иницијативе "Појас и пута" управо у његовој кооперативној логици. "Развој не мора бити игра нултог збира. Пут, железница, енергетска мрежа или дигитална веза имају смисла само ако људима омогућавају да боље живе, раде, тргују, путују и комуницирају. Инфраструктура је средство; људско благостање мора бити циљ", поручио је Јеремић. У том смислу "Појас и пут", сматра он, и данас треба посматрати и у контексту четири велике глобалне иницијативе које је Кина изнијела у јавност — Глобалном развојном иницијативом, Глобалном безбедносном иницијативом, Глобалном цивилизацијском иницијативом и Глобалном иницијативом за управљање. "Развој, безбедност, међуцивилизацијско разумевање и праведније глобално управљање нису одвојене теме. Оне су делови исте целине", истакао је Јеремић. Јеремић наводи да свијет улази у период све израженијих подјела, те да ће зато бити потребно више дијалога и повезивања, а не нових зидова, као и више међусобног поштовања, а не наметања. "Ако сам нешто научио од Истанбула 2014. до Београда 2026, онда је то да велике међународне иницијативе своју трајну вредност не доказују само величином својих амбиција, већ бројем људи чији су живот учиниле бољим. Tо би требало да остане најважније мерило успеха `Појаса и пута` у деценијама које долазе", оцијенио је Јеремић.