ПЕТАР КОЧИЋ - ПИСАЦ И ТРИБУН

БИЈЕЉИНА, 26. АВГУСТА /СРНА/ - Велики српски писац, пјесник и народни трибун Петар Кочић /1877-1916/ умро је 27. августа 1916. године.

Кочић је рођен у селу Стричићи код Бањалуке, а основну школу похађао је у манастиру Гомионица, у којем се његов отац закалуђерио и живио као игуман. Гимназију је уписао у Сарајеву, али су га власти истјерале због "србовања", па је прешао у Београд. Кочић је филозофију студирао у Бечу, у Сарајеву је радио као чиновник, али су га опет протјерали јер је учествовао у радничком штрајку. Он је био један од најистакнутијих писаца у српском реализму и национални борац против аустроугарске окупације БиХ. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу, Кочић је дуго био без посла, а осуђиван је и тамновао у Бањалуци и Тузли. Није подносио окупацију и социјалну неправду и отворено се залагао за српске националне интересе. Кочић је у Бањалуци покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Једрим и сажетим приповиједањем и свјежим поетским језиком снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живјели сељаци под аустроугарском окупацијом БиХ. Осим "Јазавца пред судом", значајнија Кочићева дјела су "Пјесме", збирке приповједака "Са планине и испод планине", те "Јауци са Змијања". Значајна је још једна његова сатира – "Суданија". Петар Кочић је, осим писања, заувијек остао повезан са српским крајишким кметом, према коме је исказивао и љубав и разумијевање. Он је био борац не само против окупатора, већ и против економског ропства. Као знак сјећања на великана српске књижевности, у Републици Српској додјељују се годишње награда "Кочићево перо" и "Кочићева књига", а сваког августа одржава се културна манифестација "Кочићев збор".