И ЗА "МАРКАЛЕ ДВА" ЗАПАД И МУСЛИМАНИ НЕОПРАВДАНО ОПТУЖИЛИ СРБЕ

БИЈЕЉИНА, 27. АВГУСТА /СРНА/ - Минобацачка граната је на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године усмртила 37 и ранила 85 људи, за шта су и муслиманске власти и Запад непоравдано оптужли Србе, што је послужило као изговор за масовне нападе авијације НАТО пакта на Републику Српску.

Српски политички врх је, као и у инциденту на истој пијаци из 1994. године, негирао било какву одговорност и оптужио муслиманске власти да гађају властити народ како би изазвале међународну заједницу и могућу страну интервенцију. Српске институције су неколико дана прије тог масакра из 1995. године упозориле саопштењем да постоје сазнања да би се опет могао поновити инцидент на Маркалама, као и годину дана прије. Тадашњи командант Унпрофора генерал Мајкл Роуз изјавио је након инцидента да не може да се утврди одакле је граната испаљена. Руски пуковник Андреј Демуренко је одмах послије гранатирања пијаце Маркале у Сарајеву изјавио да су Срби неоправдано оптужени само зато да би то био повод да их нападне НАТО. Демуренко, који је био начелник штаба једног сектора миротвораца у Сарајеву и командант руског миротворачког батаљона, сачувао је комплетну документацију која се односи на Маркале. Прочитао је два извјештаја, од којих је један написао француски официр, док је аутор другог био официр за којег пуковник није могао да одреди да ли је био муслиман или Хрват. Пуковник наводи да је у тим извештајима био израчунат угао доласка пројектила и угао слијетања пројектила на мјесто удара. "Кренуо сам, на основу анализе коју су направили Французи, до мјеста одакле је наводно требало да гађају српски минобацачи. На површини од 100 метара, гдје је требало да буде тај злокобни минобацач, није било апсолутно никаквих трагова на трави. Војници одлично знају да тамо гдје се фиксирају минобацачи мора да остане траг. Друго мјесто, гдје је, према француским прорачунима, требало да буду српски минобацачи, било је шумовито. Добро је познато да минобацачи не могу да гађају из шуме, јер гране могу да зауставе гранату. Осим тога, због зграда које окружују Маркале, ни случајно није могла стићи граната са српских положаја. Свакоме ко барем мало зна нешто о артиљерији јасно је да граната не може да `шета`. Осим тога, било је нелогично да једна граната побије и рани толике људе, а двије остале нису никога ни огребале", свједочио је Демуренко. Московски историчар Константин Никифоров, који је једно вријеме писао говоре бившем руском предсједнику Борису Јељцину, у својој књизи помиње и масакре на Маркалама. Никифоров тврди да су официри руског батаљона који се налазио око Сарајева категорички тврдили да Срби нису могли гранатирати сарајевску пијацу. Он је дошао до информација да у августу 1995. године Маркале нису гађане из минобацача, већ су, према сценарију западних обавјештајних служби, ту крваву акцију обавили припадници муслиманскх снага са једне од сусједних вишеспратница. Никифоров је био увјерен да су и у фебруару 1994. године западне службе организовале акцију "Циклон један", када је на Маркалама погинуло много људи. Циљ оба масакра био је да се створи повод да НАТО нападне српске положаје.