ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА "ПИСМА С ПЛАНИНЕ И ИСПОД ПЛАНИНЕ"

БАЊАЛУКА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Бањалуци је у оквиру "61. Кочићевог збора" представљена монографија "Писма с планине и испод планине" аутора Владимира Ђукановића која на потпуно другачији начин дочарава живот књижевника и народног трибуна Петра Кочића кроз више од 100 писама која је размјењивао са својим савременицима, сарадницима и пријатељима.

Помоћник министра за културу Републике Српске Тања Ђаковић изјавила је да документи који су објављени у књизи могу да свједоче о значајним историјским тренуцима исто као велики догађаји и датуми. "Петар Кочић није само истакнути кљижевник из наше прошлости већ живи дио нашег културног памћења, неко чија је ријеч остала дубоко уткана у наш културни и национални идентитет", рекла је Ђаковићева новинарима. Директор Музеја Републике Српске Давор Стрика навео је да се овом књигом представљају јавности мање познати детаљи из Кочићевог живота. Он је нагласио да овим догађајем Музеј Републике Српске наставља учешће у обиљежавању "Кочићевог збора", његовању традиције Змијања и Мањаче, али и Петра Кочића и његовог дјела. Ђукановић је рекао да је прошле године објављена књига један која је садржила Кочићеву преписку са родбином, а ове године у књизи два рукописи и преписка са његовим савременицима, односно сарадницима. "У књизи приказан велики дио докумената Петра Кочића, његове школске дипломе, као и прве насловне стране дјела које је објављивао", навео је Ђукановић, који је и музејски савјетник и етнолог. Историчар Зоран Пејашиновић рекао је да рад Вадимира Ђукановића по други пут потврђује да се о Кочићу увијек има шта рећи и доћи до неке нове информације. "Он допричава причу о Кочићу, књижевнику, борцу за народна права, народном трибуну и поносу српског народа с обје стране Дрине", истакао је Пејашиновић. Пејашиновић је навео да је Кочић рођен на Петровдан, те нагласио да ће наредне године бити обиљежено 150 година од његовог рођења. У оквиру "61. Кочићевог збора" у Музеју Српскке је отворена и зложба накита са мотивима змијањског веза "Tрагови" те радионица змијањског веза.