ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 31. АВГУСТА /СРНА/ - Данас је понедјељак, 31. август, 243. дан 2026. До краја године има 122 дана.

12. - Рођен Калигула, римски император. 1290. - Краљ Едвард Први избацио Јевреје из Енглеске. 1354. - Српски државни сабор у Серезу прогласио Душанов законик у цијелости, чији је први дио донесен у српској пријестоници Скопљу 1349. Најзначајнији правни документ феудалне Србије - "Законик благовјернаго цара Стефана", како је гласио званичан назив - утврдио је општа начела државног уређења најмоћније државе на југоистоку Европе. Осим уставних, садржао је и казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и насљедног права. Рађен је на основу обичајног, црквеног и ромејског /византијског/ права и одликује се хуманошћу, јер је штитио права и најнижих сталежа. Прокламовао је начело законитости: закон је јачи и од супротне воље владара. 1422. - Умро енглески краљ Хенри Пети, који је током владавине од 1413. до смрти наставио Стогодишњи рат са Француском. Побиједио је Французе 1415. код Азенкура и освојио Париз. У Француској је и умро од дизентерије, а на пријестолу га је наслиједио деветомјесечни син Хенри Шести. 1688. - Умро енглески писац и баптистички проповједник Џон Бањан, који је 12 година провео у затвору због тога што је држао проповиједи без дозволе вјерских власти. У тамници је написао духовну аутобиографију и започео "Поклониково путовање", својевремено најчитанију књигу у Енглеској. 1808. - У Београду отворена Велика школа, прва високошколска установа у Србији. Међу двадесетак студената били су и Алекса, син вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића - Карађорђа и Вук Стефановић Караџић. Школа је престала да ради 1813. послије пропасти устанка. 1811. - Рођен француски писац Теофил Готје, мајстор ријечи и облика, претеча парнасоваца, који је култивисао "умјетност ради умјетности". Дјела: пјесме - "Емаљи и камеје", проза - "Госпођица де Мопен", "Роман једне мумије", "Капетан Фракас", критике - "Историја драмске умјетности у протеклих 25 година", "Историја романтизма". 1867. - Умро француски писац Шарл Бодлер, један од највећих пјесника 19. вијека. Његова поезија - прожета тананом осјећајношћу, која је отворила нове путеве лирике - изразила је биједу, очајање и корупцију цивилизације и проговорила о човјеку непрекидно распињаном између добра и зла. Бунтовног духа, превазишао је естетичке норме свог времена, у поезију је унио оријенталне боје и егзотику, задржао елементе романтизма, класичног паганизма и наговијестио симболизам. Уз збирку пјесама "Цвијеће зла", коју многи сматрају највећим лирским догађајем 19. вијека, објавио је прозно дјело "Вјештачки рај". 1876. - Збачен турски султан Мурат Пети, кога је на пријестолу наслиједио брат Абдул Хамид Други. 1887. - Основан Стрељачки савез Србије, 36 година послије формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. - кад су дјеловале већ 843 дружине, учлањен у Међународну стрељачку унију и стријелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 1898. - Рођен српски писац Душан Матић, члан Српске академије наука и уметности, припадник београдског надреалистичког круга. Дјела: збирке пјесама "Буђење материје", "Лажа и паралажа ноћи", "Књига ритуала", "Писма - ипак су стигла", "И тако, кад останем сам", есеји "Положај надреализма у друштвеном процесу", "Један вид француске књижевности", "Анина балска хаљина", "Пропланак и ум", "На тапет дана", "Бретон искоса", романи "Глуво доба", "Коцка је бачена". 1908. - Рођен амерички писац јерменског поријекла Вилијам Саројан, који је наглашено оригиналном техником приповиједања највише писао о животу америчких "малих људи", често јерменских и других досељеника. Вјеровао је да су храброст и хумор најдјелотворнија средства за савладавање животних недаћа. Дјетињство је провео у сиротишту, а затим емигрирао у САД, гдје је стекао репутацију највећег хуманисте савремене америчке литературе. Дјела: збирке прича "Зовем се Арам", "Пет зрелих крушака", "Смјели младић на летећем трапезу", "Мама, ја те волим", "Тата, ти си луд", "Један дан у поподневу свијета", романи "Људска комедија", "Доживљаји Веслија Џексона", "Предмет смијеха", драме "Вријеме вашег живота", "Моје срце је у гори". 1939. - Пропали покушаји француског и британског премијера - Едуара Даладјеа и Артура Невила Чемберлена - да преговарају са њемачким вођом Адолфом Хитлером. Нацистичке трупе су дан касније напале Пољску и почео је Други свјетски рат. 1942. - Њемачки генерал Ервин Ромел обновио офанзиву против Британаца код Алам Халфе у Египту у Другом свјетском рату с намјером да избије на Суецки канал, али је покушај пропао. 1944. - Совјетска армија у Другом свјетском рату избацила њемачке трупе из главног града Румуније Букурешта. 1957. - Малаја стекла независност. 1962. - Умро француски сликар Жорж Брак, који је са Паблом Пикасом 1905. основао кубистички покрет. Послије Првог свјетског рата је пролазио кроз многе фазе, сликајући с упадљивом оригиналношћу. Тражећи рјешења између објективног и необјективног, сликао је природу, актове и мртву природу. 1962. - Тринидад и Тобаго постали независна држава. 1973. - Умро амерички филмски режисер ирског поријекла Џон Форд, аутор више од 200 филмова, укључујући вестерне пуне лирике, сјете и хумора. Филмови: "Потказивач", "Поштанска кочија", "Млади Линколн", "Плодови гњева", "Дуго путовање", "Како је била зелена моја долина", "Моја драга Клементина", "Бјегунац", "Цијена славе", "Миран човјек", "Човјек који је убио Либерти Валанса", "Црни наредник", "Јесен Чејена". 1983. - Сахрани вође филипинске опозиције Бениња Акина у Манили присуствовало више од милион људи. Опозициони лидер је убијен десет дана раније на аеродрому у Манили приликом повратка из трогодишњег избјеглиштва у САД, чиме је филипински диктатор Фердинанд Маркос уклонио најозбиљнијег противкандидата на изборима 1984. 1986. - Преминуо енглески вајар Хенри Мур, један од највећих скулптора 20. вијека, инострани члан Српске академије наука и умјетности. Инспирисао се архаичном и примитивном умјетношћу и вјеровао да умјетничко дјело треба да има властиту виталност, без обзира шта представља. Тежио је синтези апстрактних облика и надреалистичких психолошких истраживања. 1986. - Преминуо фински државник Урхо Кеконен, предсједник Финске од 1956. до 1982, најистакнутији фински политичар послије Другог свјетског рата. Као шеф државе и претходно премијер од 1950. до 1953. и од 1954. до 1956. подржавао је сарадњу у влади партија центра са радничким партијама, укључујући Комунистичку партију Финске. Изузетно је допринио процесу мирољубиве сарадње држава, крунисаним 1975. Конференцијом о европској безбједности и сарадњи у финском главном граду Хелсинкију. 1994. - Трупе бившег СССР-а формално окончале полувјековно војно присуство у бившој Источној Њемачкој и на Балтику, церемонијом којој су присуствовали предсједник Русије Борис Николајевич Јељцин и канцелар Њемачке Хелмут Кол. 1996. - У највећој војној акцији трупа ирачког предсједника Садама Хусеина од окончања Заливског рата /1991/ војска Ирака је помогла Курдистанској демократској партији Масуда Барзанија да преотме стратешки важан град Арбил на сјеверу Ирака од ривалске Патриотске уније Курдистана. 1997.- Погинула британска принцеза Дајана Спенсер, бивша супруга британског престолонасљедника принца Чарлса. У аутомобилској несрећи у Паризу са њом је погинуо и њен љубавник Доди ел Фајед. 2001. - Најмање 26 људи је повријеђено, 23 озбиљно, од експлозије у четвороспратној згради у центру Токија. 2003. - На грчком острву Крфу обављене комеморативне свечаности у спомен српским војницима из Првог свјетског рата, најприје у Гувији, мјесту гдје су се 1916. године искрцали припадници Дринске дивизије, а потом у селу Агиос Матеос, гдје је подигнуто спомен-обиљежје страдалим војницима и старјешинама те прослављене дивизје. 2005. - Погинуло 1.199 Ирачана, а више од 460 је повријеђено током поворке с милион шиитских вјерника на мосту преко ријеке Tигар, у Багдаду, у паници због гласина да ће бомбаш-самоубица активирати експлозив. 2005. - Умро Џозеф Ротблат, физичар, борац против нуклеарног наоружања. Нобелову награду за мир добио је 1995. године. 2011. - Преминуо је Радослав Стојановић, српски правни стручњак, извјесно вријеме и дипломата. Стојановић је био професор Правног Факултета, амбасадор Србије у Холандији, правни савјетник Министарства спољних послова. Успјешно је заступао је Србију у спору поводом тужбе за наводни геноцид коју је поднијела БиХ, пред Међународим судом правде у Хагу. 2018. - Погинуо је Александар Захарченко, лидер самопроглашене Доњецке Народне Републике, предсједник Савјета министара те републике. ДНР је прогласила независност од Украјине 11. маја 2014. године. 2024. - Српском параолимпијцу Небојши Ђурићу одузета је сребрна медаља у бацању кугле на Параолимпијским грама у Паризу због наводно неадекватне опреме, а Параолимпијски комитет Србије саопштио је да за ову велику неправду нема објашњења. 2025. - У Авганистану у земљотресу магнитуде 6,2 степена Рихтера погинуло 1.411 особа, а повријеђено 3.250. У земљотресу је уништено више од 8.000 домова је уништено, кажу из ове организације.