ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН

БИЈЕЉИНА, 4. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Данас је петак, 4. септембар, 247. дан 2026. До краја године има 118 дана.

1768. - Рођен француски писац и дипломата Францоа Рене Шатобријан, сјајан стилиста који је снажно утицао на француску књижевност. Послије рањавања у једној бици са присталицама Француске револуције 1792. је емигрирао у Енглеску, гдје је остао до 1800. По повратку на власт династије Бурбон 1814. био је амбасадор и шеф дипломатије. Повукао се из политике 1830. послије Јулске револуције и пада краља Шарла Десетог. Дјела: "Дух хришћанства" /чији су дио кратки романи "Атала" и "Рене"/, поема у прози "Мученици", "Пут из Париза у Јерусалим", "Успомене с ону страну гроба", епопеја о америчким Индијанцима "Лес Натћез", политички списи "Историјски, политички и етички есеји о прошлим и садашњим револуцијама, разматраним у односу на француску револуцију", "О Бонапарти и Бурбонима". 1781. - Шпански насељеници - под називом "Град наше Госпе, краљице анђела" /Ел Пуебло де Нуестра Сенора Ла Реина де Лос Ангелес/ - основали град Лос Анђелес. 1809. - Рођен пољски писац Јулијуш Словацки, творац пољског романтичарског позоришта, мајстор језика и форме. Дјела: збирке пјесама "Поезија" /три тома/, поеме "Анхели", "У Швајцарскоој", "Бењовски", "Час мисли", "Краљ-Дух", драме "Кордијам", "Фантази", "Мазепа", "Миндове", "Марија Стјуарт", "Хорштињски", "Саломејин сребрни сан", трагедије "Баладина", "Лила Венеда". 1844. - Попечитељство просвештенија /министарство просвјете/ Србије одобрило оснивање Народног музеја у Београду на инцијативу српског писца Јована Стерије Поповића, тада начелника Попечитељства просвештенија. 1862. - У Цариграду потписан протокол поводом спора Србије и Отоманског царства послије убиства једног српског дјечака на Чукур-чесми Београду и сукоба Турака и Срба. Цариградским протоколом је наређено Турцима да напусте многе српске градове, укључујући варош београдску, али су у неким мјестима ипак остали турски војници. 1870. - Француска постала република, чиме је окончано Друго царство Шарла Луја Наполеона Трећег Бонапарте, три дана прије тога заробљеног у француско-пруском рату. 1899 - Умро српски државник и историчар Јован Ристић, вођа Либералне странке, један од најзначајнијих српских дипломата уопште, члан Друштва српске словесности и потом Српске краљевске академије, два пута члан намјесништва малољетним владарима и четири пута предсједник владе Србије. 1906. - Рођен амерички биолог њемачког поријекла Макс Дебрик, добитник Нобелове награде за медицину 1969. године, који је знатно допринио истраживањима генетске сруктуре вируса. 1908. - Рођен амерички филмски режисер Едвард Димитрик, аутор опорих криминалистичких филмова и филмова о социјалним и расним проблемима у САД. Филмови: "Унакрсна ватра", "Збогом, љубљена моја", "Плавуша из Сингапура", "Иза излазећег сунца", "Дај нам данас", "Жонглер", "Млади лавови", "Плави анђео", "Дрво живота", "Побуна на Кејну". 1944. - Белгијске градове Брисел и Антверпен у Другом свјетском рату ослободиле британске и канадске трупе. 1963. - Умро француски државник и финансијски стручњак Роберт Шуман, творац тзв. "Шумановог плана" 1950, на основу којег су 1952. Белгија, Холандија, Луксембург, Западна Њемачка, Италија и Француска створиле Европску заједницу за угаљ и челик, претечу Европске уније. Био је министар финансија 1946, шеф дипломатије од 1948. до 1953. и министар правде од 1955. до 1956. 1965. - Умро алзашки љекар, филозоф, теолог, писац, музички историчар, музичар и хуманиста Алберт Швајцер - добитник Нобелове награде за мир 1952. Од 1913. до смрти је радио као љекар-мисионар у болници коју је основао у француској Екваторијалној Африци. Дјела: "Култура и етика", "Између воде и прашуме", "Аутобиографија", "Афричке приче", "Потрага за историјским Исусом". 1974. - САД као посљедња западна земља успоставиле дипломатске односе са Источном Њемачком. 1989. - Умро француски писац Жорж Сименон, аутор 84 криминалистичка романа у којима је главна личност измишљени инспектор Мегре. Дјела: романи "Лађар", "Ноћ на раскршћу", "Мали доктор", "Мегре поставља замку". 1992. - Бивши предсједник Бугарске Тодор Живков, збачен 1989, осуђен на седам година затвора под оптужбом за проневјеру државних фондова. 1995. - Под геслом "Уједињени Јерусалим је наш" Израел започео 15-мјесечну прославу 3000. годишњице прогласа краља Давида о том граду као пријестоници јеврејског народа. 1997. - Од експлозије три бомбе, које су у Јерусалиму поставили исламски терористи, погинуло седам и рањено скоро 200 људи. 1998. - Основан је "Гугл" који је убрзо постао највећи свјетски веб претраживач. Његови оснивачи Лари Пејџ и Сергеј Брин започели су рад у једној гаражи у Силиконској долини, и ту су првели првих годину дана рада "Гугл"-а. 1998. - Међународни трибунал у Хагу осудио на доживотну робију бившег премијера Руанде Жана Камбанду, оптуженог за геноцид почињен 1994. у сукобима племена Тутси и Хуту у тој афричкој земљи. 2000. - Око 20 полицајаца и војника, те 60 припадника љевичарског побуњеничког покрета погинуло је у сукобима у Колумбији, који су активирани након посјете америчког предсједника Била Клинтона. 2009. - Од експлозије у фабрици намјенских производа "Први партизан" у Ужицу погинуло седам радника. 2018. - Умро Марјан Бенеш, боксер, шампион Југославије у велтер категорији, аматерски и професионални шампион Европе, једини боксер проглашен за најбољег спортисту Југославије. 2018. - Преминуо Владета Јеротић, психијатар, писац, члан САНУ. Медицину је завршио у родном Београду. Специјализирао је неуропсихијатрију, а потом се усавршавао у Швајцарској, Њемачкој, Француској. Руководио је Психотерапеутским одјељењем болнице "Др Драгиша Мишовић" и био професор на Богословском факултету у Београду. 2024. - Преминула Рада Ђуричин, српска глумица. Рођена у Вршцу, глуму је дипломирала 1958. а наредне године и југословенску књижевност у Београду. Као глумица појавила се улогом Ане Франк 1958. у Народном позоришту у Београду. Била је чланица Југословенског драмског. Наступила је у тридесетак играних филмова и око педесет телевизијских продукција. Упамћена је по улогама у представама "Никад се не зна" Бернарда Шоа, "Кротке" по Достојевском, "Госпођице Јулије" Стриндберга, "Tартифа" по Молијеру, "Важно је звати се Ернест" Оскара Вајлда, "Кад су цветале тикве" Д. Михаиловића, "Бубе у уху" Жорза Фјдоа. Добитница је низа признања. 2024. - Умро Борисав Ђорђевић /72/, познат под умјетничким псеудонимом Бора Чорба, српски и југословенски рок музичар и пјесник, фронтмен групе "Рибља чорба". 2025. - Умро Ђорђо Армани, италијански модни дизајнер и оснивач луксузне модне куће "Армани".