МЕХМEДОВИЋ ХОЋЕ ДА ОДРЕЂУЈЕ ГДЈЕ БИ ТРЕБАЛО САХРАНИТИ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 3. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Шемсудин Мехмедовић отишао је у ту крајност да би одређивао гдје смије, а гдје не смије бити сахрањен генерал Ратко Младић.

Својим изјавама федералним медијима Мехмедовић покушава одузети право српском народу да сам одлучује како ће се односити према човјеку којег сматра симболом војне одбране Републике Српске. На позив Срне Мехмедовић није хтио дати изјаву, али је свој став послао путем "Вајбера" и покушао направити моралну паралелу између генерала Младића и ратног злочинца Расима Делића. Међутим, "заборавио" је навести кључну чињеницу да је под Делићевом командом био одред "Ел муџахедин" чији су припадници одсијецали главе српским борцима. Муџахедини су, међу првим злочинима, на Црном врху, на теслићко-тешањском ратишту, у септембру 1992. године извршили покољ над тројицом српских војника којима су одсјекли главе и са њима се сликали. Те фотографије обишле су цијели свијет. У то вријеме Мехмедовић је био начелник Полицијске станице у Тешњу. На тој позицији је, према подацима које је објавио Центар за истраживачко новинарство, био од 1991. до 1993, када је постао начелник Центра служби безбједности и на тој позицији се задржао до 1995. године. Мехмедовић у својим изјавама федералним медијима о томе шта српски народ смије, а шта не смије када је ријеч о сахрани генерала Младића покушава направити моралну и историјску границу између жртава рата у БиХ, а историја се не може посматрати кроз једностране политичке наративе. О томе гдје ће бити сахрањен генерал Младић, који је рођен у БиХ, али је деценијама након рата био држављанин Србије и тамо живио, одлучује његова породица, а не појединац који се дрзне да говори у име цијелог једног народа, у овом случају српског. Хашки трибунал је правоснажно осудио генерала Ратка Младића, као и многе друге српске генерале и политичаре, али је одавно констатовано и то да је тај суд био искључиво политички и да је постојао само да би судио Србима с намјером да се свијету представи нека друга истина. Малобројне казне за ратне злочине и веома временски кратке понекад су изрицане и другима, међу њима и генералу Расиму Делићу. Нико, па ни Мехедовић, нема мандат да у име Срба одлучује кога ће оплакивати, гдје ће сахрањивати своје мртве и како ће памтити ратне године. Проблематично је што Мехмедовић у јавном простору покушава да створи утисак да су српске жртве мање вриједне или да њихово страдање не може бити дио легитимног сјећања само зато што се не уклапа у одређену политичку интерпретацију рата. Злочинац Расим Делић укопан је у Сарајеву 2010. године уз војне почасти.