ОШАП ГАЋАНОВИЋ: СТОЈИМ НА РАСПОЛАГАЊУ БОЖОВИЋУ ДА ГА УПОЗНАМ О АНКЕСУ ОСАМ, НАЧИНУ РАДА И НАДЛЕЖНОСТИМА КОМИСИЈЕ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 3. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске Анђелина Ошап Гаћановић истакла је да суштински проблем није оно што је данас Маринко Божовић /СДС/ покушао представити јавности, већ вишегодишњи покушај да се Комисија, која је основана Анексом осам Међународног мировног споразума, постепено претвори у класичну институцију односно управну организацију БиХ.

Ошап Гаћановић је нагласила да би то даље значило проширење надлежности које јој није дао Дејтонски споразум и да се, и умјесто стручног консензуса домаћих чланова, успостави систем прегласавања у којем би члан из Републике Српске могао бити потпуно маргинализован "Управо против таквих покушаја борим се годинама као члан Комисије из Републике Српске. Због тога желим јавно да захвалим госпођи Жељки Цвијановић, која је у претходном периоду имала разумијевања за упозорења која сам јој упућивала и која је користила уставне механизме који јој стоје на располагању ради заштите положаја Републике Српске у овом питању. Такође, захваљујем Влади Републике Српске на разумијевању проблема на које сам указивала и на конкретним правним корацима који су предузети ради заштите културног насљеђа и правног поретка Републике Српске", истакла је Ошап Гаћановић. Наводећи да су политичке разлике легитимне, она је указала да Анекс осам Дејтонског мировног споразума није питање политичког утиска нити дневне политичке полемике. Његове одредбе, каже она, постоје тридесет година и врло прецизно одређују поријекло, положај и основне надлежности Комисије. Осврнувши се на то што је Божовић отворио и питање обавеза ентитета у заштити проглашених добара, представљајући то као неко ново рјешење, Ошап Гаћановић је појаснила да је и овдје ријеч о одредби из самог Анекса осам, према којем се одговарајуће техничке, административне, правне, научне и финансијске мјере заштите предузимају преко надлежних ентитетских институција на територији на којој се добро налази. "За Републику Српску то није недостатак, него изузетно важан механизам. Управо захваљујући таквом уставном и дејтонском положају, и одредби, заштиту добара на територији Републике Српске спроводе институције Републике Српске, првенствено Министарство културе", истакла је она. Она је указала да је једнако неутемељена тврдња да Комисија сада може произвољно проглашавати културне пејзаже, природна добра и природне ресурсе националним споменицима и додала да Комисија није институција за проглашавање природних добара националним споменицима, већ само културна добра и она од изузетног знацаја. Ошап Гаћановић је појаснила да постоје утврђени критеријуми и правила према којима се процјењује шта може бити предмет одлуке Комисије, па се ни појам културног пејзажа не може тумачити онако како је то данас представљено јавности, као природни ресурс који ће БиХ отети проглашавајући га националним спомеником. "Зато, умјесто полемике, господину Божовићу стојим на располагању да га као члан Комисије из Републике Српске детаљно упознам о Анексу осам, начину на који Комисија ради већ 25 година, њеним стварним надлежностима, као и о оним што су Денис Бећировић и Жељко Комшић покушали учинити измјенама њеног правног положаја", поручила је Ошап Гаћановић. Ошап Гаћановић је посебно захвалила Влади Републике Српске, српском члану Предсједништва и предсједнику Републике Српске што су имали разумијевања за њену иницијативу, те у јануару 2025. измјенили закон о спровођењу одлука комисије на начин да су добра заштитићена да не могу припадати власнички БиХ уколико имају статус националног споменика.