ПОВРШНОСТ ЗАПАДНОГ РАЗУМИЈЕВАЊА НЕ СХВАТА ДА ЈЕ ЦИЉ ПОЛИТИКЕ ДА ЉУДИ ДОБРО ЖИВЕ

ПЕКИНГ, 7. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Циљ политике није стварање великих стратешких фраза, већ изградња друштвеног поретка у којем обични људи могу нормално да живе, наводи се у коментару Кинеске медијске групе.

У тексту Кинеске медијске групе поводом критике кинеског филма "Било једном на Блиском истоку" у британском часопису "Економист" истиче се да се значај овог остварења огледа управо у томе што пружа својеврсни културни прозор кроз који свијет може да сагледа ширу кинеску визију међународних односа – визију у којој мир, развој, коегзистенција и добробит обичних људи заузимају важније мјесто на међународној агенди. Британски часопис "Економист" недавно је, у критици кинеског филма "Било једном на Блиском истоку", кинеску дипломатију назвао "дипломатијом ресторана `Змај`". "Овај израз је прилично занимљив јер више открива о когнитивним претпоставкама његових заговорника него о самој природи кинеске дипломатије", наводи се у тексту. Полазећи од једноставних тема филма - "добро јести, добро одгајати дјецу", ова критика кинеске спољне односе представља као односе "вођене комерцијалним интересима, без идеолошке дубине". "Tаква тумачења, међутим, прагматизам погрешно поистовећују са плиткошћу, развој са меркантилизмом, а елементарне тежње обичних људи представљају као вредности лишене политичких идеала", истиче се у тексту Кинеске медијске групе. ДУБИНА ДИПЛОМАТИЈЕ МЈЕРИ СЕ КОМПЛИКОВАНИМ РИЈЕЧИМА Указује се да право питање које филм поставља заправо није да ли храна може да замијени дипломатију, већ шта заиста значе мир и развој? "Чему служи међународна сарадња? Управо то је једно од најважнијих питања савремене међународне политике. Дубина дипломатије не мјери се компликованим ријечима. Кина заиста придаје велики значај економском развоју. Tо није изненађујуће за земљу која се деценијама суочавала са сиромаштвом, а затим се кроз дуготрајан развојни процес уздигла и постала друга највећа економија у свијету", напомиње се у тексту. Tо искуство, пише у тексту, обликовало је специфично кинеско разумијевање међународних односа - развој није само економски показатељ, већ и важан темељ социјалне стабилности, људског достојанства и националне независности. "За многе земље у развоју најхитније питање није апстрактна политичка теорија, већ то да ли људи код куће имају струју, да ли њихова дјеца могу да похађају школу, да ли могу да приуште храну, да ли болнице могу нормално да раде, да ли постоји чиста вода за пиће и да ли се путеви могу поново отворити након природних катастрофа? Ако се сматра да су ова питања мање важна од расправа о политичким моделима, онда је управо такав суд примјер политичке површности", истиче се у тексту. У тексту се напомиње да међусобно поштовање, узајамно корисна сарадња, немијешање, развој и сарадња на принципу заједничке добити које кинеска дипломатија наглашава, нису лишени политичких принципа. "Напротив, кинеска Иницијатива за глобалну безбједност наглашава заједничку, кооперативну и одрживу безбједност, заговарајући `дијалог без конфронтације, партнерство без савезништва и заједничку корист, а не игру са нултом сумом`. Tо није једноставан комерцијални начин размишљања, већ другачије виђење међународног поретка", указује се у тексту. ПОРУКА "ЈЕДИ ДОБРО" ПОДСЈЕЋА ДА ЈЕ ЦИЉ ПОЛИТИКЕ ДА ЉУДИ ЖИВЕ ДОБРО "Како `једи добро` постаје дубока политичка порука? Tо је управо оно због чега је овај филм вриједан пажње", указује Кинеска медијска група. У филму "Било једном на Блиском истоку" кинески кувар ради на ратом погођеном Блиском истоку. Филм не прича причу из перспективе предсједника, генерала или дипломате, већ се усредсређује на обичне људе који покушавају да отворе ресторан и преживе. Ова умјетнички једноставна одлука има дубоко политичко значење. Филм више пута истиче поруку "једи добро", подсјећајући да циљ политике није стварање великих стратешких фраза, већ изградња друштвеног поретка у којем обични људи могу нормално да живе. "Ова разлика је веома значајна, јер савремена међународна политика често ставља моћ изнад искустава свакодневног живота обичних људи. Војна побједа може промијенити мапу свијета, али сама по себи не може да обезбиједи да једна породица буде сита. Геополитички савез може задовољити потребе стратега, али не мора нужно учинити дјецу безбеднијом", истиче се у коментару. "ПРАКТИЧНА" ДИПЛОМАТИЈА МОЖЕ ИМАТИ ДУБОЛЕ ПРИНЦИПЕ У тексту се истиче да међукултурни контекст филма показује још једну карактеристику кинеске дипломатије - поштовање различитих култура. "Кина никада није захтијевала од других земаља да постану попут ње, нити сматра да друге државе једноставно могу да копирају кинески развојни пут. Кина истиче да свака земља треба да изабере развојни пут који одговара њеним националним околностима", истиче се у тексту. Кинеску дипломатију, додаје се у тексту, зато треба вредновати и према њеним конкретним резултатима у свијету. "Сарадња у оквиру иницијативе `Појас и пут` унапређује инфраструктуру, саобраћај, снабдијевање електричном енергијом и водом, образовање, медицинску опрему и повезаност земаља учесница, чиме се мења свакодневни живот великог броја људи", пише у тексту. У тексту напомиње да Кина међу сталним чланицама Савјета безбједности УН даје највећи допринос мировним операцијама, што је важно, јер очување мира не може да се заснива само на дипломатским изјавама. "У том смислу, развој може да ојача безбједност, док нестабилност и сукоби могу да униште развој. Кинеска дипломатија све више наглашава нераскидиву повезаност ова два аспекта", пише у тексту. ЗАШТО СЕ СВЕ ПРИЧЕ МОРАЈУ МЈЕРИТИ ПРЕМА ЗАПАДНОМ ОБРАСЦУ? Најзанимљивије у коментарима "Економиста" јесте то што подразумијевају да филм из Кине треба оцијенити према западним културним стандардима. "Уколико филм `Било једном на Блиском истоку` не прати познату наративну матрицу западних ратних филмова, то не значи да је умјетнички или интелектуално инфериоран. Напротив, управо одлука да се главни јунак не представи као западни ратни херој можда представља једну од најважнијих порука филма", наводи се у тексту. Значај овог филма, указује се, огледа се управо у томе што пружа својеврсни културни прозор кроз који свијет може да сагледа ширу кинеску визију међународних односа – визију у којој мир, развој, коегзистенција и добробит обичних људи заузимају важније мјесто на међународној агенди. "Tо, наравно, не значи да је кинеска дипломатија потпуно ослобођена сопствених интереса, нити да је треба романтизовати. Међутим, постојање интереса не значи да је сарадња бесмислена. Право питање гласи - могу ли се национални интереси остваривати кроз сарадњу, а не конфронтацију? Може ли се развој дијелити, а не монополизовати? Може ли се безбједност постићи без жртвовања безбједности других земаља?", пише у коментару. Наглашава се да је управо то дубље значење кинеске идеје о изградњи заједнице са заједничком будућношћу човјечанства. "Уколико је `Економист` израз `дипломатија ресторана `Змај` првобитно употријебио као подсмех, он би, помало неочекивано, могао да послужи као опис једног важног дипломатског концепта: није најважније питање "ко би требало да сједи за овим столом?", већ "да ли можемо свима да омогућимо прилику да сједе за овим столом?", истиче се у коментару. У тексту се напомиње да ресторан који и даље ради усред рата може бити мали облик отпора насиљу, а заједнички оброк који превазилази културне границе може бити мали чин који доприноси међусобном разумијевању. "Дијете које може да одраста у миру може бити основни критеријум за мјерење мира. За неке стране критичаре то можда није довољно грандиозно. Али шта би могло бити ближе правом значењу дипломатског успјеха од тога?, питају из Кинеске медијске групе.