СТАРИ ГРАД ЈЕРУСАЛИМА - НА НЕКОЛИКО КОРАКА ИЗМЕЂУ РЕЛИГИЈА И ВИЈЕКОВА

ЈЕРУСАЛИМ, 13. СЕПТЕМБРА /СРНА/ – Уским и стрмим улицама Старог града Јерусалима, на свега неколико минута хода, смјењују се хришћанске, јеврејске и муслиманске светиње, мириси оријенталних зачина и тамјана, звуци молитве и жамор базара.

Пише: Николина ДАМЈАНИЋ Пут од Виа Долоросе и Храма Васкрсења Христовог, преко Западног зида до комплекса Ал Акса води кроз град у којем се на малом простору преплићу религије, традиције, народи и вијекови историје. ЖИВОТ ИЗМЕЂУ СВЕТИЊА Између великих светиња одвија се ужурбани свакодневни живот. Испред малих радњи трговци слажу робу и дозивају пролазнике, а на тезгама су зачини, сувенири, мараме и накит, док се из продавница шире мириси кафе и оријенталних слаткиша. Туристи застају пред излозима, ходочасници траже пут, док се становници града пробијају кроз гужву. Из једне улице допире музика из друге разговор трговаца. Уски пролази воде један у други, а калдрма, углачана корацима безбројних пролазника, постаје све стрмија. Контролни пунктови на улазима у Стари град не дозвољавају да заборавите у каквом се простору налазите, али тај осјећај траје само до првог погледа на неку од грађевина које се изненада појаве иза камених зидова. Тада пунктови, униформе и провјере падају у други план, а пред очима остају куполе, звоници и вијугаве улице које свједоче о историји дугој хиљадама година. ПУТЕМ ВИА ДОЛОРОСЕ Један од најпознатијих путева кроз Стари град је Виа Долороса. Тим улицама је, према хришћанском предању, Исус Христ носио крст према Голготи. Међу групама које говоре различитим језицима могу се видјети и ходочасници са дрвеним крстовима, док други у тишини прате пут којим су генерације вјерника пролазиле вијековима. На крају Виа Долоросе налази се Храм Васкрсења Христовог, једно од најсветијих мјеста хришћанства, које хришћанска традиција везује за Христово распеће, сахрану и васкрсење. Пред улазом се смјењују групе ходочасника и туриста, док унутра, полумрак, упаљене свијеће, мирис тамјана и тихе молитве потпуно мијењају атмосферу. Улаз у Храм се не наплаћује, као ни приступ Западном зиду, док правила приступа појединим дијеловима комплекса Ал Акса зависе од времена и режима посјете. СВЕТИЊЕ НА МАЛОМ ПРОСТОРУ У јеврејској четврти налази се Западни зид, познат и као Зид плача, једно од најсветијих мјеста јудаизма. Пред његовим великим каменим блоковима вјерници, подијељени на мушкарце и жене, се моле и остављају поруке између пукотина. Недалеко је комплекс Ал Акса, једно од најсветијих мјеста ислама. На релативно малом простору налазе се светиње од изузетног значаја за три велике монотеистичке религије, што Старом граду Јерусалима даје посебну тежину. Границе између хришћанске, јеврејске, муслиманске и јерменске четврти не осјећају се увијек као јасне линије. Мијењају се натписи, језици, људи и обичаји, док једна улица готово непримјетно прелази у другу. ГРАД У КОЈЕМ ЈЕ ИСТОРИЈА СВАКОДНЕВИЦА Јерусалим се, међутим, не открива само у великим светињама. Он је и у трговцу који чека муштерију, у дјеци која трче поред група туриста, у ходочаснику и у становнику који жури кући, не обраћајући пажњу на оно што је за неког другог путовање живота. У том сусрету великог и свакодневног најбоље се осјећа посебност Старог града. Црква Васкрсења Христовог, Западни зид и Ал Акса нису овдје удаљени свјетови, већ дио простора у којем се сваког дана сусрећу вјерници, становници, трговци и путници. Шетња Старим градом зато није само обилазак знаменитости, већ мјесто гдје се прошлост непрестано судара са садашњошћу. И можда је управо у томе најјачи утисак Јерусалима, да историја овдје није остала иза зидова и у књигама, она и даље хода улицама града.