ПРЕДСТАВЉЕНА ЉЕТНА ПОЗОРНИЦА И ОТКРИВЕНА СКУЛПТУРА ДУШКУ ТРИФУНОВИЋУ

БРОД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Броду је вечерас представљена Љетна позорница и откривена скулптура посвећена Душку Tрифуновићу у оквиру манифестације посвећене овом пјеснику.

Скулптура је постављена на Љетној позорници, уочи његовог рођендана, 13. септембра. Слободан Милићевић, предсједник Организационог одбора манифестације "Дани Душка Трифуновића", рекао је да ће Љетна позорница бити на понос свих грађана Брода јер ће служити будућим генерација и бити мјесто на којем ће се одвијати културне манифестације. Он је истакао да је заслуга начелника општине Милана Зечевића и Владе Републике Српске, а једним дијелом и Владе Србије без чијих помоћи не би могли да дођу до једног тако импозантног објекта. Начелник Милан Зечевић рекао је да је Трифуновић, када се говори о културном насљеђу Брода, један од најзначајнијих "Посебно је важно што смо Душка вратили у Брод, драго ми је што смо открили скулптуру и што ће наредне деценије провести међу Брођанима, у нашем парку и што је велики број грађана вечерас дошао упркос киши", истакао је Зечевић. Он се нада да ће до краја године бити завршена и Љетна позорница, односно бина, наводећи да се ради један по један дио. У наредним данима је планирано поплочавање партера и степеница, као и поставање хортикултуре, након чега ће добити коначан изглед. Јелена Лакић, координатор војвођанског Фонда за избегла и расељена лица за сарадњу са Србима у региону, нагласила је да Покрајинска Влада подржава његовање сјећања на Душка Трифуновића. "Веома смо срећни што можемо да уприличимо манифестацију у његову част како у Броду тако и у Сремским Карловцима", додала је Лакићева. Милан Гутић, предсједик Савеза удружења "Корена" из Сремских Карловаца, истакао је значај манифестације посвећене Душку Трифуновићу за кога је рекао да није био локалног карактера. Он сматра да Трифуновића треба посматрати као филозофа, историчара и поету. Душко Трифуновућ, један од најцитиранијих српских и југословенских пјесника, рођен је 13. септембра у Сијековцу, код Брода, 1933. године. Трифуновић је прву књигу издао је са 25 година по доласку у Сарајево. Написао је око 20 књига поезије, четири романа и неколико драма, а сматра се заслужним за креирање сарајевске рокенрол школе. Аутор је текстова пјесама најпознатијих пјевача и рок група некадашње Југославије, међу којима су "Бијело дугме", "Индекси", Здравко Чолић и Арсен Дедић. Остаће упамћен и као аутор култне емисије на Телевизији Сарајево "Шта дјеца знају о завичају". По избијању рата у БиХ 1992. године избјегао је у Нови Сад, а цјелокупна имовина и књижевно дјело у рукопису су уништени. Трифуновић је умро 28. јануара 2006. године у Новом Саду. Према његовој жељи, Трифуновић је сахрањен у Сремским Карловцима, 30. јануара 2006. године. Споменик Душку Трифуновићу је на видиковцу у Сремским Карловцима. Бронзана скулптура пјесника, дело је вајара Стевана Филиповића.