ДАНАС СЕ НАВРШИЛО 112 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

БЕОГРАД, 11. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Пуних 112 година навршило се данас од рођења блаженопочившег патријарха српског Павла, једног од најомиљенијих и најпоштованијих поглавара Српске православне цркве кога је још за живота народ називао живим свецем.

Патријарх Павле оставио је дубок траг и као богослов и писац. У тешким годинама ратова на простору бивше Југославије и НАТО агресије на Србију, патријарх Павле се залагао за мир, правду и очување живота и достојанства свих људи. Његов живот остао је упамћен првенствено по смирењу, скромности, молитви и свједочењу вјере. И данас, 17 година послије његовог упокојења, његове ријечи и животни примјер остају снажно присутни у сјећању вјерног народа. Патријарх Павле, чије је свјетовно име било Гојко Стојчевић, рођен је на велики православни празник Усјековање главе Светог Јована Крститеља 11. септембра 1914. године у Кућанцима, код Доњег Михољца у Славонији. За патријарха Српске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. године, замијенивши на том мјесту тешко обољелог патријарха Германа. Патријарх Павле устоличен је 2. децембра 1990. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да је Јеванђеље једини програм његовог рада. На трону Светог Саве као патријарх српски био је 19 година, а у његово вријеме основана је Академија Српске православне цркве /СПЦ/ за умјетност и конзервацију, враћена је вјеронаука у јавне школе, а Богословски факултет у окриље Универзитета. Посјетио је бројне православне цркве - цариградску, александријску, јерусалимску, руску, бугарску, румунску, грчку, грузијску, као и српске епархије и парохије у САД, Канади, Аустралији, Мађарској и Румунији. Носилац је највиших црквених и државних одликовања. Био је почасни доктор Богословског факултета и Академије Светог Владимира у Њујорку. Говорио је грчки, руски и њемачки језик. Одликован је државним Орденом Немање првог степена, Орденом Карађорђеве звијезде првог степена и руским орденом "Достојанство" због "значаја који је имао у данима искушења кроз које су српски народ и Црква прошли". Влада Србије је 13. јануара 2005. године именовала патријарха Павла за почасног предсједника Фонда за Косово и Метохију. Током посјете Русији у јануару 2002. године патријарху Павлу су уручене двије значајне награде - Међународног фонда за унапређење јединства православног народа и Фонда Светог апостола Андреја Првозваног. Објавио је двије књиге - "Питања и одговори чтецу пред производство" и "Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког". Заслугом патријарха Павла објављено је и допуњено издање "Србљака". Лична библиотека патријарха Павла припала је фонду Библиотеке Патријаршије СПЦ и има статус културног добра, а чува се у просторијама конака манастира Светог архангела Михаила у Раковици. Поруке блаженопочившег патријарха Павла, међу којим је најпознатија "Будимо људи", и данас се често понављају. Основну школу завршио је у Кућанцима гдје је, након смрти оба родитеља, бригу о њему и његовом брату Душану преузела очева сестра Сенка. Нижу гимназију завршио је у Тузли, вишу гимназију и шесторазредну Богословију у Сарајеву, а дипломирао је на Богословском факултету у Београду, гдје је ванредно завршио и више разреде Шесте београдске гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет, на којем је стигао до друге године студија. Други свјетски рат затекао га је на одслужењу војног рока, а као избјеглица налазио се у манастиру Света Тројица у Овчару и Бањи Ковиљачи од 1944. године као вјероучитељ у дому за дјецу избјеглу из БиХ. Одатле је, будући да је оболио од туберколозе, отишао у манастир Вујан у селу Прислоница, између Чачка и Горњег Милановца, гдје се излијечио и боравио до 1946. године. Замонашио се 1948. године у манастиру Благовештење у Овчарско-кабларској клисури и добио име Павле које му је дао игуман Јулијан /Кнежевић/. Био је сабрат манастира Рача у Подрињу, радио је и као помоћни наставник Богословије Светог Кирила и Методија у Призрену, а након двогодишњих постдипломских студија у Атини, постао архимандрит. У мају 1957. године изабран је за епископа рашко-призренског и на Косову и Метохији провео је 33 године, до избора за српског патријарха. Патријарх српски Павле упокојио се 15. новембра 2009. године у 95. години на Војномедицинској академији у Београду, а по властитој жељи сахрањен је у београдском манастиру Раковица. На посљедњи починак испратило га је више од пола милиона људи, а гроб патријарха Павла сваке године посјећује на хиљаде православних вјерника. Поруке које је остави патријарх Павле и које се памте у народу су, између осталих "Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди" и "Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде". "Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек", једна је од порука патријарха Павла.