КУГА У ЛОНДОНУ УБИЛА НАЈМАЊЕ 70.000 ЉУДИ

БИЈЕЉИНА, 16. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Лондону је 17. септембра 1665. године избила епидемија куге, која је убила најмање 70.000 људи.

У граду који је у то доба био густо насељен и прљав куга није штедјела ни сиромашне ни богате, мада документа говоре да су имућни покушавали да се спасавају бијегом у унутрашњост земље. На тај начин су, у ствари, ширили погубну заразу и на остале дијелове Острва. Епидемија из 1665. била је најпогубнија од свих претходних. Љетње врућине те године, комбиноване са густином становништва, створиле су идеалне услове за ширење епидемије. Сиромашном дијелу становништва било је забрањено да напушта град. Дио ових очајника бјежао је на напуштене чамце и бродиће богаташа, усидрене усред Темзе. Хронике говоре да се погрешно вјеровало како су пси и мачке главни преносници болести, па је забиљежено да је Лондон у тим мјесецима био "масовно и застрашујуће губилиште паса и мачака". Током најпогубније епидемије куге, у 17. вијеку, установљена су посебна правила за живот у Лондону. Ако би се разболио члан породице, сви укућани били би закључани у карантин у току 40 дана, без могућности да комуницирају са спољним свијетом и да набављају храну и пиће. На вратима такве куће висио би велики крст црвене боје. Из најнижег слоја градске сиротиње регрутовани су добровољци под колоквијалним називом "скупљачи", који су купили мртве кружећи улицама и узвикујући "избацујте ваше мртваке". Према записима у лондонским архивама, у првој седмици септембра те године регистрована је смрт 5.156 људи. Лешеви су сахрањивани у масовне гробнице.