КАМПАЊА О СРПСКОМ СТРАДАЊУ НА НАСЛОВНИЦАМА ИТАЛИЈАНСКИХ И ЕВРОПСКИХ МЕДИЈА

РИМ, 13. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Међународна дигитална кампања у Риму о српском страдању у протеклих седам дана привукла је пажњу грађана, а први пут у историји српско страдање је на насловницама италијанских и европских медија, од традиционалних националних дневних листова до великих дигиталних платформи, саопштио је Меморијални центар Републике Српске.

На страници Центра наведено је да италијански и европски медији готово једногласно оцјењују да кампања "Упознајте српско страдање" отвара пред европском јавношћу тему која је предуго била гурнута у страну - страдање српског народа као недовољно познато и занемарено поглавље историје Европе 20. вијека, уз јасну поруку да без српских жртава нема цјеловитог европског памћења. "Рим је ових дана у знаку поруке о српском страдању. Међународна дигитална кампања `Упознајте српско страдање`, коју Меморијални центар Републике Српске представља од 7. до 13. септембра, привукла је пажњу грађана", наводе из Центра. О кампањи извијестили су италијански и европски медији "Ил ђорнале", "Ил темпо", "Либерто квотидиано", "Афариталиани", "КОСМО" и други. Медијски одјек кампање није остао само у Италији. Текст о кампањи `Упознајте српско страдање` објавио је "Њуз Јуроп", а пренио га је и "ЕУ репортер", европска медијска платформа са сједиштем у Бриселу. У текстовима се наглашава да кампања настоји да српско историјско искуство представи кроз документе, архивску грађу и лична свједочанства, изван политичких тумачења и стереотипа. Директор Меморијалног центра Денис Бојић оцјењује да је ово велики успјех за Републику Српску. "За кратак период успјели смо да тему српског страдања отворимо у значајним међународним медијима - од недавне изјаве за `Вашингтон тајмс` у Сједињеним Америчким Државама, до реномираних италијанских медија као што су `Ил темпо`, `Ил ђорнале` и `Афариталиани`, који су извјештавали о српском страдању представљеном кроз наше мултимедијалне изложбе", навео је Бојић. Посебну тежину овом резултату даје чињеница да се о српском страдању у тим медијима до сада готово није говорило. "Зато за нас није најважније само колико је људи видјело изложбу, већ чињеница да смо успјели да отворимо врата медија до којих је годинама било изузетно тешко доћи. А управо, оно што је услиједило показало је о коликом је искораку ријеч - српско страдање нашло се у медијима који обликују јавни разговор у Италији и Европи", рекао је Бојић. Све поруке из Рима, стигле су и до Брисела. "Њуз Јуроп", европски дигитални медиј усмјерен на европске и међународне теме, објавио је текст којим је српско страдање директно постављено у контекст занемарене димензије европске историје, а текст је пренијела "ЕУ Репортер", бриселска европска мултимедијална платформа, која је посебно значајна због публике у европском политичком центру. "У фокусу њиховог текста је питање зашто је искуство српских цивила током ратова 20. вијека остало недовољно познато дијелу западноевропске јавности, а управо то питање путем ове платформе нашло се пред више од 1,8 милиона корисника из 157 земаља. Истоврмено, овај дигитални магазин стиже до више од 2.000 адреса политичара и званичника ЕУ, амбасада, невладиних организација и других доносилаца одлука", наводе из Центра. "КОСМО", медиј на њемачком језику који има снажну публику у Аустрији и ширем њемачком говорном подручју, посебно међу становништвом поријеклом са Балкана, кампању ставља у контекст "заборављених судбина" српских жртава 20. вијека. Његов текст додатно шири причу ван Италије и показује да кампања већ прелази оквире једне државе. Бојић поручује да се тако из различитих медијских углова појављује иста суштинска слика, а то је да српско страдање више није тема која остаје затворена унутар српског простора. Међународна дигитална кампања "Упознајте српско страдање", која је у јулу почела у Сједињеним Америчким Државама, потом преко Аустрије стигла у Италију, постала је дио ширег процеса интернационализације рада Центра, с циљем да се глас српских жртава чује на важним мјестима у свијету, а њихова имена, лица и свједочанства буду дио европског памћења о 20. вијеку.