У БЕОГРАДУ ПРОМОВИСАНА КЊИГА АНЂЕЛКА АНУШИЋА О СТРАДАЊУ СРПСКОГ НАРОДА

БЕОГРАД, 17. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У Библиотеци града Београда промовисана је књига Анђелка Анушића "Време ће проћи, али срамота наша неће проћи", која говори о српском страдању у 20. вијеку, нарочито геноциду над Србима у Независној Држави Хрватској /НДХ/, борби против заборава и националног самопоништења, као и о потреби успостављања вјеродостојне и истинске културе сјећања.

Осим аутора, о књизи у издању новосадског "Прометеја" говорили су професор на Филозофском факултету у Београду Слободан Антонић, оснивач и уредник у "Прометеју" Зоран Колунција и историчар умјетности Марко Миљановић. Говорећи о свом дјелу, Анушић је истакао да његова књига свједочи о големој колективној жртви српског народа и о нашем данашњем и будућем односу према жртви као завјету и испиту хришћанске, националне и историјске зрелости и одговорности пред прецима и вјечношћу. "Она нарочито указује на покушај ревизије, односно умањења броја жртава геноцида над нашим народом, с циљем волшебног, поновног пребројавања, као и на оне који су породично избрисани са својих огњишта и из књига рођених и умрлих. То је мотивско-тематска окосница ове књиге", рекао је Анушић. Он је истакао да култура сјећања, о којој се много говори, није достигла свој императив, а то је да прозведе дуго очекивану катарзу и морално очишћење и духовно, национално и историјско освешћење. "Култура сећања није постала наша свест о цени коју смо платили за европску хришћанску цивилизацију и културу. Она није системски прожела просвету, образовање, културу филм и јавни простор", указао је Анушић. Он је додао да је један од кључних проблема било и остало понашање српске елите и интелигенције, о чему свједочи и то да се ни данас нико не пита гдје је дневник кардинала Алојзија Степинца који је он писао током рата. "Тог дневника домогла се Удба, а нико од српских интелетулаца није се потрудио да се докопа тог дневника, из којег би много тога могло да се види. Тај дневник је у процесу сукцесије бивше Југославије предат Загребу. Такође, никада никоме није дат на увид ни дневник Диане Будисављевић, па чак ни аустријским историчарима који су тражили оригинал", рекао је Анушић. Професор Слободан Антонић указао је да је српска интелектуална елита тотално заказала 1941. године, понашајући се као да није знала шта се Србима спрема у НДХ, иако су интелектуалци морали да знају да су тада на власт дошле убице и терористи. "Међутим, 1991. године било је мало другачије, иако се тада део интелигенција заносио Југослацијом. У корену Републике Српске лежи страх и борба против понављања геноцида из Другог светског рата. Република Српска је показала да се из историје нешто може научити, иако је било великих жртава", нагласио је Антонић. Он је оцијенио да је дио интелигенције у Србији прихватио хрватско и албанско становиште, пристајући тиме и на њихове ставове о Јасеновцу и Косову и проглашавајући Србе да су криви за све, уз прећуткивање злочина над српским народом. "Мора да се зна и да се указује да је зло реверзибилно и да има тежњу да се понови, а поготово некажњено зло. Анушићева књига говори о томе и зато је врло корисна и као подсећање и као опомена. Ово је есеј који треба да пробуди савест", објаснио је Антонић. Он је додао да се и у Србији промовишу људи који заступају тезу да у Јасеновцу није било геноцида зато што није пронађен "мастерплан" о томе, односно писмени документ који би то потврдио. "С друге стране, не прича се о томе да је хрватска држава у ратовима деведесетих спалила 2.700.000 књига. Немци су у Другом светском рату спалили 100.000 књига, а још 1.000.000 уништили из библиотека. Сразмерно броју Немаца и Хрвата, то што су урадили Хрвати је као да су Немци спалили 60.000.000 књига. Уништење књига показује колика је мржња у Хрватској била према Србима", истакао је Антонић. Колунџија је оцијенио да је главни задатак Срба у борби за очување сјећања и истине да нађу метод да се одупру спољном непријатељу који је јачи. "Тај непријатељ је толико моћан да нас тера да сами себе поништимо. Ипак, морамо да се боримо, али без системске борбе против спољашњег непријатеља се не може", рекао је Колунџија. Он је нагласио да је то веома тешко у свијету у коме живимо, а у којем је један човјек нажалост најувјерљивије показао колико се исплати бити нечастан. "Курта Валдхајма је прво одликовао /Анте/ Павелић, потом /Адолф/ Хитлер, па /Јосип Броз/ Тито, а био је и генерални секретар Уједињених нација", рекао је Колунџија.