ДОДИК: КАДА СЕ БРАНИ КУЋНИ ПРАГ, ПРЕЦИ И ПОТОМЦИ СРПСКИ ВОЈНИК ПОСТАЈЕ ТВРЂАВА

БАЊАЛУКА, 18. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - За српски народ граница никад није била само административна линија на карти, већ крвава линија одбране постојања, опстанка и посљедња брана и бедем пред насртајима непријатеља чији је циљ био само један - да се српски народ са ових простора искоријени, истакао је предсједник Милорад Додик.

Поводом централне манифестације обиљежавања 31 године од одбране сјеверозападних граница Републике Српске од хрватске агресије, која ће бити одржана данас у Новом Граду, Додик је изјавио Срни да су на тај дан наши погледи са посебним пијететом и поносом, али и тугом због страдалих српских бораца и цивила, усмјерени ка сјеверозападу Републике Српске, мјесту гдје су у најтежим данима српски борци били непробојни зид. "Било је то вријеме када је тај дио границе наше Републике доведен у питање, а тиме и сам опстанак Српске. Многобројна хрватска и муслиманска војска настојала је да пробије нашу линију одбране, да продре дубоко у нашу територију, отме српске општине Нови Град, Козарску Дубицу, Костајницу и Градишку и заувијек избришу трагове вјековног постојања Срба на том простору. Иако много опремљенији и бројчано надмоћнији нису рачунали на снагу, понос и одважност српских бораца, посебно када бране кућни праг, породице, крсну славу, гробове предака и право на име и вјеру. Када се истовремено брани живот, преци и потомци онда српски борац постаје снажан као тврђава, а свака кота неосвојива планина. Такав је Србин и у Крајини, и у Херцеговини, на Романији, у Семберији, Посавивини, Подрињу који је знао и зна како се брани Република Српску", нагласио је Додик. Он је рекао за Срну да је свака тачка на сјеверозападу Српске, од Новог Града, Козарске Дубице, Градишке до Костајнице, постала споменик људској храбрости, јер на свакој од њих брањен је опстанак Републике Српске. "Отпор непријатељским јединицама није био мотивисан освајањем туђег, већ насушном потребом да сачувају своје, да одбране Републику Српску и свој народ. Наш рат је био одбрамбено-ослободилачки, а не освајачки. Бранила се територија, свој народ, нејач, бранила се Република Српска коју смо створили у миру када су дојучерашње комшије настојале да нас обесправе и претворе у националну мањину", подсјетио је Додик. Он је поручио да данас када живимо слободно, када имамо своју Републику Српску и своје институције, морални императив свих нас је да никада не заборавимо ко је омогућио да будемо ту гдје јесмо, да живимо у слободи. "Највећи хероји су они чији су снови уткани у темеље Републике Српске. Њихова жртва је свјетионик који нам казује у ком правцу треба ићи и подсјетник да се Република Српска мора вољети, чувати и бранити сваког дана, одговорно и поносно, јер слобода није дар који се једном добија и траје заувијек. Она је трајан процес. Бранити границу данас значи чувати наше институције, јачати економију, здравство, образовање, привреду, његовати нашу културу, језик и традицију. Бранити границу значи градити земљу у којој је породица темељ друштва, у којој су мајке поштоване, дјеца и млади имају обезбијеђено школовање, родитељи радна мјеста. Градити земљу којом се поносимо и у којој наша дјеца виде сигурну луку", истакао је Додик. Зато републичке институције, каже Додик, улажу максималне напоре да створе што боље услове за живот свих наших грађана и сваког дијела Републике Српске како би била што боља, јача и напреднија. "То је наш циљ на којем свакодневно радимо, јер смо то дужни ствараоцима Републике Српске који су у веома изазовним времененима доносили важне одлуке за њену будућност, нашим борцима, страдалницима и народу који је морао да напусти своје домове и након избјеглиштва остао у Републици Српској гдје је свој живот наставио изнова. Заједно смо прошли кроз веома турбулентна времена и настављамо даље окупљени око једног циља - очувања Републике Српске, јер знамо шта радимо за Републику и наш народ и знамо да дамо одоговор за будућност тако што ћемо градити моћну и јаку Републику Српску", поручио је Додик. Централна манифестација обиљежавања Дана одбране од агресије хрватске војске на западне границе Републике Српске биће одржана данас у Новом Граду, у организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција Одбрамбено-отаџбинског рата. Напад хрватске војске на општину Нови Град почео је 18. септембра, 1995. године у 9.25 часова. Током два дана офанзиве погинуло је 57 лица, 37 цивила, 18 војника и два припадника МУП-а. Рањено је 17 цивила, три војника и један припадник МУП-а. Припадници Војске Републике Српске су 19. септембра 1995. године потиснули Хрватску војску преко Уне. На мјесту гдје је погинуло највише цивила и војника, у насељу Tуњица, гдје су припадници хрватских снага прешли на подручју општине Нови Град, подигнуто је спомен-обиљежје које је освештано 2010. године. На подручју западнокрајишких општина Козарске Дубице, Новог Града и Костајнице, 18. и 19. септембра 1995. године, у хрватској агресији су убијена 104 лица, од којих 54 цивила, 44 припадника оружаних снага Републике Српске и шест припадника МУП-а Српске. Насеља и градови претрпјели су велика разарања и штету, а према подацима општинских комисија, процијењена материјална штета у Новом Граду је 83,3 милиона КМ, у Козарској Дубици 50,4 милиона КМ, а у Костајници 40 милиона КМ. Одбрана западнокрајишких општина од хрватске агресије сматра се догађајем значајним за одбрану Републике Српске и одлуком Владе Српске сврстан је међу најзначајније датуме новије српске историје.