УСКОЧКИ ВОЂА СТОЈАН ЈАНКОВИЋ

БИЈЕЉИНА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Српски војвода Стојан Јанковић /1635-1689/, вођа ускока у Равним Котарима у сјеверној Далмацији, погинуо је 23. септембра 1689. године у нападу на Турке у Дувну.

Јанковић је рођен у Жегару, на планини Буковици, изнад ријеке Зрмање, недалеко од православног манастира Крупе. У близини је вијековима постојала турско-млетачка граница. Био је син Јанка Митровића из Жегара, крај Обровца. Отац се око 1641. године са четворицом браће и још 70 породица доселио са турског подручја у мало село Будин, између Жегара и Задра у Млетачкој републици. Војвода Стојан Јанковић важио је за човјека од угледа и редовно је предводио котарске ускоке у честим борбама против турске војске. Као млад Стојан је ратовао уз свога оца. Стојан се истакао у борбама против Турака, посебно за вријеме турско-млетачких ратова. Након очеве погибије 1659. године, послије боја ускока са Турцима на ријеци Цетини, Стојан је постао сердар котарских ускока. Јанковић је 1666. године био заробљен и одведен у Цариград, одакле је послије 14 мјесеци побјегао. Овај догађај опјеван је у српској народној пјесми "Ропство Јанковић Стојана". За вријеме Кандијског рата, фебруара 1666. године током једног од окршаја са Турцима, приликом упада на подручје Цетинске Крајине, војвода Стојан пао је у турско заробљеништво. Чињеница да је био доведен пред султана говори о томе да се за Стојаново војевање против Турака знало и на султановом двору, јер су само истакнути одметници били достојни таквог поступка. Пошто се дуже од годину дана није ништа знало о њему, изгубљена је свака нада да ће се вратити. Султаново робље није могло да се откупи нити замијени и бјежање је био једни начин да се спасе. Захваљујући смањеној будности Турака, пошто је непопуларни султан Мехмед Четврти ради лова и разоноде боравио у Једрену, Стојан је успио да побјегне и да се врати кући у Котаре. Овај српски војвода ослободио је Сињ од Турака 1686. године. Млетачке власти су војводу Стојана одликовале титулом каваљера и дале му велико имање у Котарима за подвиге у борбама против Турака.