ОСТОЈИЋ: ЗАПОСЛЕНО 236 ДЈЕЦЕ ПОГИНУЛИХ БОРАЦА, ДИНАМИКА НЕЗАДОВОЉАВАЈУЋА

БАЊАЛУКА, 22. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић изјавио је да је од планираних 500 дјеце погинулих бораца до сада запослено око 100, док је њих 136 прихватило модел подршке кроз самозапошљавање.

"То је мање од динамике којом бисмо били задовољни, али је свако запослено дијете велики успјех и сатисфакција", рекао је Остојић на конференцији за новинаре у Бањалуци. Он је напоменуо да процес самозапошљавања није завршен, јер и даље постоји интересовање кандидата. "Поједини кандидати су се пријавили за оба модела. Нико није био условљен да прихвати самозапошљавање већ је то био њихов избор. Наша обавеза остаје и према онима који га нису прихватили, да им помогнемо колико можемо", нагласио је Остојић. Он је подсјетио да је Министарство рада било прва институција која је на почетку реализације програма запослила двоје дјеце погинулих бораца, како би дало примјер и другим институцијама. Остојић је рекао да тај примјер треба да слиједе и друге јавне установе, институције и локалне заједнице. "Сваког дана у Министарству упућујемо по 10 до 15 препорука и разговарамо са потенцијалним послодавцима како бисмо пронашли могућности за запошљавање. Тако ћемо наставити и у наредном периоду", рекао је Остојић. Као позитиван примјер навео је град Добој, гдје је у једном тренутку запослено 11 дјеце погинулих бораца, чиме је значајно смањен број неријешених захтјева. Остојић је позвао руководиоце јавних установа и институција, као и начелнике и градоначелнике, да се активније укључе у процес. "Говоримо о 200 јавних установа и институција и о 500 дјеце. Када би свака установа запослила двоје или троје дјеце, ово питање би могло бити ријешено", поручио је Остојић. Он је истакао да је запошљавање дјеце погинулих бораца обавеза читавог друштва и да ће Министарство, у оквиру својих могућности, наставити да тражи конкретна рјешења. Остојић је подсјетио да је циљ програма да до краја 2026. године буде запослено свих 500 дјеце погинулих бораца. Савјетник министра Богдана Кондић истакла је да је током реализације мјере самозапошљавања дјеце погинулих бораца посебан акценат стављен на индивидуалне потребе, способности и пословне идеје потенцијалних корисника. "Са корисницима смо обавили разговоре како бисмо утврдили шта заиста желе да раде, које су њихове компентенције и какве су њихове животне околности. Показало се да велики број њих има конкретне идеје за покретање властитог посла", рекла је Кондићева. Она је навела да су међу заинтересованима људи који се баве овчарством, сточарством, пољопривредом и пластеничком производњом, али и различитим услужним дјелатностима, попут молерских и других занатских послова. "Неки од њих, због удаљености мјеста у којем живе или својих животних околности, нису у могућности да конкуришу за класично запослење код послодавца. За њих је самозапошљавање могућност да раде у свом мјесту и развијају дјелатност коју познају", појаснила је Кондић. Према њеним ријечима, корисницима је посебно значило то што су их из Министарства директно контактирали и разговарали са њима о њиховим потребама и могућностима. Кондићева је нагласила да циљ мјере није само додјела финансијске подршке. "Наш циљ није да обезбиједимо средства и да се ту прича заврши. Желимо да од пословне идеје и добијене подршке настане самоодржив пословни подухват који ће кориснику омогућити приход и економску самосталност", рекла је Кондић. Она је навела да ће корисници, након достављања потребне документације, потписати уговоре којима ће бити прецизирана права и обавезе, укључујући и обавезу правдања намјенског утрошка средстава. "Веома нам је важно да средства буду искориштена управо за оно за шта су одобрена и да се избјегну било какве злоупотребе. Зато ћемо пратити реализацију активности и тражити доказ о намјенском утрошку средстава. Подршка од 20.000 КМ по кориснику намијењена је, између осталог, за набавку опреме потребне за покретање занатских, производних, пољопривредних и других дјелатности, у складу са његовим конкретним пословним планом", поручила је Кондићева. Кондићева је закључила да ће прави резултат мјере бити видљив тек када корисници покрену своје дјелатности, почну остваривати приход и обезбиједе дугорочнију економску стабилност.