ЗА СРПСКЕ ЖРТВЕ ИЗ ПОДРАВАЊА НЕМА ПРАВДЕ НИ НАКОН 34 ГОДИНЕ

СРЕБРЕНИЦА, 24. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - У цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 Срба, мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих је 32 цивила и војника убијено на данашњи дан 1992. године.

Служењем парастоса и прислуживањем свијећа, неколико десетина мјештана, чланова породица и сабораца страдалих, обиљежили су 34 године од погибије Срба из овог села, међу којима је осам из породице Перендић, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића. Мјештани подсјећају на случај старца Драга Митровића, којег су усташе клале у Другом свјетском рату, али је преживио и остао без моћи говора. У овом рату је поново заклан, а скривени очевици су свједочили да га је џелат познавао и да му је прије клања рекао да је преживио 1941, али да сада неће сигурно, те му је након тога одсјекао главу. Представници Удружења ветерана, Борачке и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и општине Сребреница положили су цвијеће код спомен-плоче погинулима, која је постављена на зид храма. Представник Удружења ветерана Сребренице Милош Миловановић рекао је да је прије 34 године у Подравању почињен масовни злочин над Србима и да ни Хашки трибунал, нити правосуђе БиХ никога нису процесуирали због тог злочина, што показује једностраност рада тих судова и указује на неправду која се чини српском народу. Он је навео да су Срби таоци Тужилаштва и Суда БиХ и да нема слободе српском народу у БиХ као ни суживота и помирења док и починиоци злочина над Србима не буду осуђени за недјела, убиства, клања и мучења српских цивила. Предсједник Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Бранимир Којић рекао је да је ово сјећање на свих 60 настрадалих Срба из Подравања у Одбрамбено-отаџбинском рату, а да се парастос служи поводом 34 године страдања овог села и 32 његова становника, од којих су половина били цивили. "Жалосно је и срамота правосуђа БиХ што нико није одговарао за злочин над цивилима у Подравању. То показује какав однос има БиХ и њено правосуђе према српском народу и српским жртвама", поручио је Којић. Он је указао на то да злочин у Подравању има све елементе геноцида, али да су "дискриминаторском Суду БиХ биле мало три деценије да подигне оптужницу против починилаца злочина у овом селу". "Такво правосуђе нам не треба. Оно је реметилачки фактор и уноси незадовољство, неповјерење у народ. Изазива фрустрације српског становништва јер нико за злочине над српским цивилима и војницима у Подрињу не одговара, а муслиманске хорде убиле су више од 3.000 Срба и уништавале све српско да би нестали трагови српског постојања на овом простору", сматра Којић. Половина убијених у Подравању били су цивили, жене, старци, дјеца, непокретне и слијепе особе. На данашњи дан прије 34 године јаке муслиманске снаге из Сребренице и Жепе опколиле су разуђено планинско село Подравање и његове засеоке, пресјекле једину тадашњу путну комуникацију према Милићима и кренуле у артиљеријско-пјешадијски напад. Наоружани мушкарци пружили су отпор и борба је трајала цијели дан. Убијена су 32 мјештанина, а у вечерњим часовима мали број преживјелих, међу којима и неки лакше рањени, пробили су се и успјели живи да изађу из окружења. Група српских бораца из овог села била је потпуно блокирана и док су имали везу са надлежном командом тражили су да их гађа и побије артиљерија да не би живи пали у руке непријатељу. Срећом, издржали су до ноћи и преживјели јер су се успјели извући захваљујући добром познавању конфигурације терена. Милојка Бибић је тог дана остала без браће Рада и Милована, оца Милоша и мајке Дикосаве Маринковић. "Муслимански војници опколили су и напали село са свих страна, а онда су уз неописиву галаму и узвике `Алаху егбер` упали у село и убијали све што су стигли", говорила је раније Милојка за Срну присјећајући се кобног дана када је безуспјешно покушавала да извуче рањену браћу и родитеље из окружења. Према њеним ријечима, муслимански војници убијали су све редом - жене, дјецу, старце, као да су знали да никада неће одговарати, "али постоји и Божија казна, ако их већ Хашки трибунал и правосуђе БиХ не желе процесуирати". Она је истакла да је сраман однос међународног и правосуђа БиХ, који суде само Србима, а за њену породицу која је убијена у свом селу само због тога што су били Срби, нико не одговара и правде нема ни након 34 године од злочина и 31 године од завршетка рата. Међу убијеним у Подравању било је седам жена. Цвијетин Шарац је раније причао да му је тог трагичног дана погинуо 30-годишњи син Митар недалеко од куће. Био је заробљен и његов стриц Веселин који је преживио страховита мучења и тортуре и убрзо након размјене преминуо од посљедица премлаћивања, јер су му поломили сва ребра и вилице и избили све зубе. Драгутин Шарац је раније Срни изјавио да му је брат Веселин причао да га је у логору тукао лично Насер Орић. Познавао га је јер ишао у школу са Веселиновим сином. Свих 120 кућа и остали привредни и помоћни објекти у Подравању тог дана су спаљени, а претходно је опљачкана сва српска имовина. Као знак сјећања на страдале мјештане и сроднике преживјели становници Подравања изградили су цркву у којој обављају вјерске обреде и парастосе за настрадале, којима су у знак захвалности, на зиду цркве поставили спомен-плоче са њиховим именима.