ВРХОВНИ СУД РУСИЈЕ ПРОГЛАСИО ЗЛОЧИНОМ УБИСТВО ЦАРСКЕ ПОРОДИЦЕ

БИЈЕЉИНА, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Президијум Врховног суда Русије прогласио је 1. октобра 2008. године цара Николаја Другог Романова и његову породицу жртвама политичке репресије бољшевика.

Истражни одбор Русије објавио је детаље стравичног убиства царске породице Романов, које су починили бољшевици, уз знање комунистичког Политбироа, у Јекатеринбургу 1918. године. Убиство је извршено ватреним оружјем, а годинама се није знало ко је заиста наредио ликвидацију царске породице. Из материјала који је објавио Истражни одбор Русије произлази да револуционари нису дијелили мишљење у погледу судбине руског монарха. Једни су предлагали хитну ликвидацију, а други су жељели велику представу од "посљедњих дана царизма". Лидер комуниста Лењин залагао се за "свенародно суђење" које би се завршило смртном казном. Вођа је из пропагандних разлога желио максимално јавни процес. Међутим, сви они нису рачунали да ће снаге лојалне Романовима војно напредовати, па су са Урала послали питање комунистичком врху - шта да раде са царем? Службене наредбе о убиству, заправо, није ни било. Из архивског материјала може се закључити да су из централе размишљали како да се "оперу" послије злочина, позивајући се на наводну личну иницијативу комуниста са Урала. Међутим, према недвосмисленим свједочењима очевидаца, Политбиро је био обавијештен. Смишљен је изговор - наводно је царска породица од послуге сазнала о офанзиви бијелих и разрадила план бијега. Романови, владар са супругом, насљедник и кћерке, како су лагали бољшевици, наводно су већ покушали да побјегну у Tобољск. Иначе, чланови царске породице били су ухапшени и смјештени у Царско село, а посљедње уточиште била им је кућа трговца Ипатјева у Јекатеринбургу. Бољшевици су дуго бирали начин на који ће извршити убиство. Било је оних који су се изричито залагали да Романове побију бомбама, сматрајући то "врло поузданим начином". Али, шеф обезбјеђења био је против јер је са врха стигло наређење да све буде обављено у тишини. Један број стражара одбио је да пуца у цареве кћерке. Увече 16. јула 1918. године за акцију су изабрани "Летонци" - тако су звали стражаре спољашњег обезбјеђења куће, а ријеч је о двојици бољшевика са Балтика, једном Мађару и четворици Руса. Затворенике су пробудили и наредили им да се "спреме за пут" и да "ништа не носе са собом". Напољу се налазио камион који је довезен како би бука мотора заглушила пуцње. Када се дим од паљбе разишао, испоставило се да нису сви убијени. Tри велике кнегиње - Tатјана, Олга и Анастасија, цареве кћерке, остале су живе захваљујући дијамантима ушивеним у корзете. На крају су Tатјани и Олги, које су чучале, пуцали у главу. Исто то урадили су и са малим насљедником. Међутим, најмлађа кћерка Романових Анастасија није била мртва. Када су стављали тијела на носила, према свједочењима, чули су да несрећна дјевојка и даље дише, па су је докрајчили бајонетама и кундацима. Истражни одбор је утврдио да нико од царске породице није преживио.