Култура

27.09.2026

Time20:00:00

ПОЧЕЛЕ 107. "ШАНТИЋЕВЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ" - МОСТАР У ЗНАКУ ВЕЛИКОГ ПЈЕСНИКА

МОСTАР, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Парастосом, полагањем вијенаца на споменик пјеснику Алекси Шантићу и свечаном академијом у Саборној цркви Свете Tројице у Мостару вечерас су почеле 107. "Шантићеве вечери поезије", једна од најстаријих културних манифестација у региону.

МОСTАР, 27. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Парастосом, полагањем вијенаца на споменик пјеснику Алекси Шантићу и свечаном академијом у Саборној цркви Свете Tројице у Мостару вечерас су почеле 107. "Шантићеве вечери поезије", једна од најстаријих културних манифестација у региону.



Манифестацију је отворио директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије Владимир Кокановић, који је истакао да је Шантић кроз културу знао и умио да оплемени наше богато културно насљеђе, те да је наша одговорност да то чувамо. Говорећи о значају "Шантићевих вечери поезије", једне од најстаријих манифестација ове врсте у региону, Кокановић је казао да она представља велико богатство и један од важних мостова између Срба у региону и матице. "Наш посао је да то његујемо, чувамо и помажемо и да заједно одржимо не само ову манифестацију, већ и све манифестације оваквог значаја. Ми смо тога свјесни и заједно ћемо са `Просвјетом` урадити све како бисмо је сачували, али и како бисмо очували богато културно насљеђе, не само у Мостару", рекао је Кокановић. Истакао је став Владе Србије да се српско име чува и у региону и у дијаспори, те да је одговорност Србије да помогне сународницима да истрају у мисији очувања српског језика, историје, културе, имена и презимена, идентитета и ћириличног писма. Министар просвјете и културе Републике Српске Боривоје Голубовић рекао је да је Шантић свим својим бићем, добротом, љепотом и поезијом живио и дисао за Мостар. "Данас то Мостар ради за њега. Свим својим сокацима и свим својим махалама, рекли би Мостарци. Када говоримо о његовању културе сјећања и памћења, управо је то водиља којом треба да се крећемо, јер тада знамо ко смо, шта смо и шта у будућности треба да пружимо генерацијама које долазе", рекао је Голубовић. Он је истакао да су "Шантићеве вечери поезије" велики догађај за Мостарце који поштују лик и дјело великог пјесника. Предсједник Српског просвјетног и културног друштва "Просвјета" – Градски одбор Мостар Сања Бјелица Шаговновић рекла је да је овогодишње свечано отварање манифестације у знаку часописа "Зора", будући да се ове године навршава 130 година откако је у Мостару покренут један од најзначајнијих књижевних часописа у БиХ и на српском књижевном простору тога времена, чији су оснивачи и уредници били Светозар Ћоровић, Алекса Шантић, Јован Дучић и Атанасије Шола. На отварању "Шантићевих вечери поезије" представљен је свечани број "Зоре", као и изложба која доноси најважније тренутке из историје овог часописа. "`Зора` је била књижевни и национални глас, али и мјесто окупљања. Њено уредништво истицало је да часопис не припада ниједној од три вјероисповијести свога народа, да подједнако топло служи интересима народа свих вјероисповијести и да тежи да окупи браћу. У тој мисли препознајемо и свијест о властитом идентитету и ширину духа која је умјела да види другога", рекла је Бјелица Шаговновић. Нагласила је да "Просвјета" и "Гусле" кроз манифестацију "Шантићеве вечери поезије" настоје да то насљеђе остане живо. Старјешина Саборне цркве Свете Tројице у Мостару, отац Душко Којић, рекао је да Саборна црква није случајно одабрана за мјесто свечаног отварања, јер је храм мјесто гдје један народ чува своје памћење, вјеру, културу, ријеч и своје трајање. Отац Којић подсјетио је да је Саборни храм много тога преживио и да његови зидови памте и радост и страдање, људе који су долазили на молитву, бројне генерације Мостараца које су живјеле око њега, али и вријеме када је Мостар био велики културни центар. Казао је да је Шантић био један од људи тог времена, човјек који је граду дао душу, глас и идентитет, те да су Шантићеве вечери подсјећање на вријеме када се вјеровало да се град не гради само каменом, већ ријечју, књигом, пјесмом и добрим људима. Предсједник Градског вијећа Града Мостара Ђани Рахимић рекао је да је Мостар изњедрио многе значајне личности, али да је Алекса Шантић највећи међу њима. Пожелио је да се Мостар угледа на нека прошла времена приликом проналажења рјешења за проблеме са којима се данас сусреће, те изразио наду да ће Саборна црква до наредних Шантићевих вечери поезије засјати у пуном свјетлу. Предсједник Владе Херцеговачко-неретванског кантона Марија Бухач захвалила је мостарским друштвима што чувају сјећање на великог Шантића. Рекла је да сви Мостарци Шантића сматрају својим јер представља Мостар какав сви воле. Она је истакла да код Шантића посебно цијени његов локалпатриотизам, додајући да је и своје дјеловање усмјерила на то да Мостар буде боље мјесто за све заједнице које у њему живе и које представљају велико богатство овог кантона. Приређивач свечаног издања часописа "Зора" Душко Певуља говорио је о значају овог часописа, на чијој је насловној страници својевремено објављена чувена Шантићева пјесма "Остајте овдје", која би се, према његовим ријечима, могла узети као својеврсна поетичка оријентација овог гласила. Манифестацију организују Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" – Градски одбор Мостар и Српско пјевачко и културно-умјетничко друштво "Гусле". Покровитељи овогодишње манифестације су предсједник Републике Српске, Влада Републике Српске, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Србије, Министарство културе Србије, Град Мостар, Херцеговачко-неретвански кантон, федерално Министарство културе и спорта, Tуристичка заједница Града Мостара и Општина Невесиње. Посебна захвалност исказана је компанији "М", као и медијским покровитељима – Медијском систему Републике Српске СРНА, "Дневном листу", "Tоп порталу" и порталу "Бљесак.инфо". Програм 107. Шантићевих вечери поезије биће настављен сутра у Владичанском двору у Мостару пјесничком вечери на којој ће учествовати Зоран Костић, Данило Јокановић, Душко Бабић и Милан Ракуљ. Манифестација ће бити завршена 5. октобра у 19.00 часова у Манастиру Житомислић представљањем "Сабраних дјела проте Марка С. Поповића Родољуба".

Култура

Timeприје 11 сати

ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА НИШ И "ФОРУМ ТЕАТАР" ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

ПОЗОРИШТЕ ЛУТАКА НИШ И "ФОРУМ ТЕАТАР" ПОТПИСАЛИ МЕМОРАНДУМ О САРАДЊИ

НИШ, 23. ОКТОБРА /СРНА/ - Нишко Позориште лутака и "Форум театар" из Источног Сарајева потписали су данас у Нишу Меморандум о сарадњи, којим се отвар...

Timeприје 17 сати

ПОЧИЊЕ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ, СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ

ПОЧИЊЕ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ, СПЕЦИЈАЛНИ ГОСТ ЛОРДАН ЗАФРАНОВИЋ

БЕОГРАД, 23. ОКТОБРА /СРНА/ - У Београду ће данас бити отворен Међународни сајам књига, који ће окупити 300 излагача из земље и свијета, међу којима и...

Timeприје 1 дан

ПРЕДСТАВЉЕНА ТРИФКОВИЋЕВА КЊИГА О ГОЛГОТИ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ

ПРЕДСТАВЉЕНА ТРИФКОВИЋЕВА КЊИГА О ГОЛГОТИ НАРОДА ЦРНЕ ГОРЕ

БАЊАЛУКА, 22. ОКТОБРА /СРНА/ - У Бањалуци је вечерас представљена књига "Страдални пут - хроника голготе народа Црне Горе и Боке 1944–1945." професора...

Timeприје 2 дана

ДВА ВИЈЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ СВЈЕДОЧЕ О ЧУВАЊУ ИДЕНТИТЕТА

ДВА ВИЈЕКА МАТИЦЕ СРПСКЕ СВЈЕДОЧЕ О ЧУВАЊУ ИДЕНТИТЕТА

БАЊАЛУКА, 21. ОКТОБРА /СРНА/ - Два вијека Матице српске и њене библиотеке није само историјски датум, већ свједочанство како се кроз писану ријеч, зна...

Timeприје 3 дана

ПРОМОВИСАНА КЊИГА "ДИРИЖАБЛ РУСИЈА ПУTУЈЕ КРОЗ ПРОСTОР-ВРИЈЕМЕ"

ПРОМОВИСАНА КЊИГА "ДИРИЖАБЛ РУСИЈА ПУTУЈЕ КРОЗ ПРОСTОР-ВРИЈЕМЕ"

TРЕБИЊЕ, 20. ОКТОБРА /СРНА/ - У Музеју Херцеговине у Требињу данас је промовисана српско-руска књига "Дирижабл Русија путује кроз простор - вријеме" Б...

Timeприје 4 дана

ОРГАНИЗОВАНО ПРЕДАВАЊЕ "СИДРА И ЈЕДРО У ЉУБАВИ" НЕНАДА ГУГЛА

ОРГАНИЗОВАНО ПРЕДАВАЊЕ "СИДРА И ЈЕДРО У ЉУБАВИ" НЕНАДА ГУГЛА

TРЕБИЊЕ, 19. ОКТОБРА /СРНА/ - Професор књижевности и писац Ненад Гугл вечерас је у Културном центру у Требињу одржао предавање "Сидра и једро у љубави...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.