ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ У ШТРАЈКУ, СРЕДЊОШКОЛЦИ БЛОКИРАЛИ УЛАЗЕ У ШКОЛЕ

ПАРИЗ, 29. СЕПТЕМБРА /СРНА-Ројтерс/ - Француски државни службеници ступили су у штрајк, а средњошколци су блокирали улазе у школе, изражавајући незадовољство због планираних резова у буџету уочи предсједничких избора наредне године.

Седам мјесеци прије избора, и само два дана прије него што Влада представи нацрт буџета за 2027. годину, истраживања јавног мњења показују велику непопуларност француске владе десног центра и предсједника Емануела Макрона. Још увијек нема званичних података о томе колико наставника и других државних службеника учествује у штрајку. Јутрос су забиљежени мањи поремећаји у јавном превозу. Очекује се да ће се здравствени радници касније придружити скуповима организованим на 170 локација широм земље. Студентски протести добијају на замаху посљедњих дана. Локални медији приказали су снимке на којима се виде контејнери за смеће у пламену испред једне средње школе данас у Лилу. Лист "Прогрес" извијестио је о сукобима полиције и ученика испред школе у Лиону. Напетости је било и испред школа у Ници. Према наводима француских медија, у Паризу је блокирано до десет одсто улаза у средње школе. Tранспарент са натписом "Макронова експлозија" истакнут је испред улаза у школу "Араго" у Паризу, гдје су ученици, поједини са маскама преко лица, сједили и стајали на контејнерима како би блокирали улаз. На великом транспаренту испред школе "Елен Буше" писало је - "Мање полицајаца, више новца". "Желимо мање полиције јер сматрамо да постоји огромна полицијска репресија, како према покретима средњошколаца, тако и према друштвеним покретима уопште", рекао је Маел Бретон, ученик завршног разреда школе "Елен Буше". Премијер Себастијен Лекорну осудио је протесте у средњим школама, оцијенивши их неодговорним. "Ватромет, пожари и насиље у близини средњих школа. Ништа не оправдава угрожавање ученика, особља или полицајаца", написао је он на "Иксу". Ипак, Лекорну признао је да се морају рјешавати проблеми са којима се суочавају средње школе. Француска привреда ће ове године расти спорије од очекиваног, што ће отежати задатак мањинске владе да усвоји буџет за 2027. годину, с обзиром на то да настоји да ограничи потрошњу и спријечи да фискални дефицит измакне контроли. Лекорну је овог мјесеца изјавио да Влада планира мјере уштеде вриједне 54 милијарде евра, што би могло додатно да наљути раднике у неколико сектора који су током протеклих седмица протестовали због питања као што су зараде и цијене горива. Наставници, ватрогасци и други државни службеници захтијевају боље услове рада и повећање плата. Француски наставници су у просјеку мање плаћени од својих колега у другим европским земљама. Професионални ватрогасци, чији је недостатак ресурса дошао до изражаја током великих пожара овог љета, такође су најавили учешће у данашњим протестима. Влада је већ представила мјере помоћи домаћинствима да се изборе са наглим растом цијена енергената изазваним ратом са Ираном, али није успјела да умири незадовољство грађана усмјерено против Макрона и његове владе. Према резултатима анкета, лидер крајње десничарске странке Национално окупљање Марин ле Пен и лидер крајње љевичарског покрета Непокорена Француска Жан Лик Меланшон вјероватно ће се пласирати у други круг предсједничких избора наредне године, при чему се Ле Пенова сматра фаворитом за побједу. Лидер синдиката ЦГТ Софи Бине рекла је ће се ученици средњих школа придружити скуповима здравствених радника. "Овог љета, ко је био на првој линији фронта? Нису то били милијардери, велики шефови или акционари. Били су то државни службеници и радни људи. И како им се захваљује? Смањењем плата? Дакле, бијес је огроман", рекла је она за БФМТВ.