НА ВРХУ КАЈМАКЧАЛАНА РАЗВИЈЕНА ЗАСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

БЕОГРАД, 30. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - На врху Кајмакчалана, на 2.521 метара изнад мора, данас је у оквиру обиљежавања 110 године од чувене Кајмакчаланске битке и 108 година од пробоја Солунског фронта развијена и застава Републике Српске.

Претходно су освештана звона на Цркви Светог Петра и служен парастос српским јунацима. У име Скупштине Србије вијенце је у спомен-капелу и на спомен-костурницу коју је 1929. године подигао краљ Александар Први Карађорђевић у знак сјећања на погинуле, положио предсједник Парламентарног форума Србије и Републике Српске Душан Марић, а у име Владе Србије министар Милица Ђурђевић Стаменковски. Свечаности су присуствовали, између осталих, министар у Влади Сјеверне Македоније Иван Стоилковић, амбасадор Србије у Грчкој Никола Недељковић, представници Амбасаде Србије у Скопљу, припадници Војске Србије, свештенство Српске православне цркве и чланови бројних патриотских удружења из Србије, Сјеверне Македоније и Црне Горе. Битка на Кајмакчалану, једна је од најзначајнијих операција на Солунском фронту у Првом свјетском рату, вођена је од 12. до 30. септембра 1916. године. Ова епска војничка офанзива представљала је прву велику побједу српске војске након тешког повлачења преко Албаније и успјешног опоравка на острву Крф. Жестоки оружани сукоби одвијали су се на суровом планинском масиву Ниџе, на екстремним надморским висинама које премашују 2.500 метара. Српске снаге бориле су се против добро утврђених бугарских и њемачких јединица, које су тај утврђени положај називале Борисов град и сматрале га потпуно неосвојивим за непријатељске нападе. Због огромног историјског значаја и чињенице да су борци ту први пут крочили на окупирано тло домовине, планински врх је назван "Капија слободе". Главни терет вишеседмичних борби и јуриша прса у прса понијела је херојска Дринска дивизија, ојачана дијеловима Дунавске дивизије и добровољцима под командом војводе Вука. Ово стратешко заузимање коте плаћено је изузетно високом цијеном, пошто је из строја избачено више од 30.000 српских војника, уз 4.643 погинула борца. Успјешан пробој осигурао је напредовање савезничких снага и омогућио ослобођење Битоља у новембру 1916. године. У част страдалих јунака, краљ Александар Карађорђевић подигао је на самом врху спомен-капелу, у којој је похрањено и срце великог пријатеља српског народа, доктора Арчибалда Рајса.