ДОДИК: ЗЕМЉА СЕ МОЖЕ ОТЕТИ, КУЋА УНИШТИТИ, АЛИ ЗАВИЧАЈ ЖИВИ ОНОЛИКО КОЛИКО ГА НОСИМО У СРЦУ

БАЊАЛУКА, 10. ОКТОБРА /СРНА/ - Циљ агресије Хрватске војске и такозване Армије БиХ на 13 западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године било је истребљење српског народа са јасном намјером да то подручје етнички очисти од Срба, истакао је предсједник Милорад Додик.

"Прошло је више од три деценије, тачније 31 година од када су завичаји у западној Крајини утихнули, не вољом њених житеља српске националности, већ под тежином судбине која је тих дана била писана прогоном и оружјем злочинаца. Против српског народа устремиле су се три војске, међу којима и су били и припадници НАТО савеза који су помагали агресорима беспилотним летјелицама и сателитима", истакао је Додик за Срну поводом обиљежавања 31 године од агресије здружених снага Хрватске војске и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАTО-а на 13 западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године. Додик је рекао да тих тринаест општина представља 13 трајних свједочанстава страдања, безброј угашених живота, разорених домова и прекинутих судбина, али за све Србе који су тамо рођени, западна Крајина није била само ознака на карти, нити географски појам, већ дом, огњиште и земља у којој су коријени и преци старији и од памћења. "Tих дана, колоне људи нису носиле само завежљаје, већ вјековно трајање, сјећање и успомене на претке који су ту исту земљу бранили и чували, и тихи вапај који се није чуо од буке топова. Куће су остале саме, врата су остала отворена, а путеви којима се корачало вијековима одједном су постали стазе без повратка које су водиле далеко од огњишта, од дома. Сличну судбину нешто касније у зиму доживјели су и сарајевски Срби, који су, такође, оставили своје одбрањене домове и кренули у непознато. Још један егзодус, још једно етничко чишћење задесило је српски народ за које ти исти који су их протјерали кажу да су агресори, злочинци и лијепе нам свакакве етикете", истакао је Додик. Он је рекао да данас и 31 годину послије, та свака напуштена кућа, сваки дом живи у причи испричаној дјеци, унуцима, у сваком уздаху, у свакој сузи која се потајно откотрља када се спомену Петровац, Дрвар, Гламоч, Грахово, Кључ, Сански Мост, Мркоњић Град... "Иако вријеме неумољиво тече, сјећање на жртве и на све оно што смо изгубили остаје као завјет. Јер земља се може окупирати, отети, куће се могу порушити, народ се може расејати, али завичај живи онолико колико га носимо у срцу. Западном Крајином данас ходају неки други, али њена душа живи у сваком Србину, у нашим сјећањима, молитвама и вјечном поносу што смо своји, јер 31 година није крај, већ само доказ колико нам је та наша српска земља света и колико живи у нама", рекао је Додик. Данас, три деценије касније, истакао је Додик, наша је дужност да памтимо, да се с поштовањем присјетимо свих невино страдалих, да изговоримо њихова имена и да њиховим породицама поручимо да нису заборављени. "Сјећање на жртве чува достојанство, његује истину и помаже будућим генерацијама да разумију цијену мира и важност слободе. Наше сјећање није жеља за осветом, већ обавеза да се злочин никада не оправда, да се жртве никада не умање и да се њихова патња никада не избрише из историје. Српски народ је кроз вијекове носио тешке крстове страдања, али је сачувао оно најважније - вјеру, име, језик, писмо и љубав према свом огњишту. И данас, пред сјенима оних којих више нема, обећавамо да ћемо чувати своја огњишта, преносити истину на своју дјецу и унучад и достојанствено његовати сјећање на све невине српске жртве. То је обавеза цијеле Републике Српске и њених институција које никада не смију да пристану на заборав", рекао је Додик. Он је нагласио да српски народ тражи истину, правду и достојанство за све невино страдале Србе, за оне који више нису међу нама, за њихове породице, за наше потомке, за право да знамо, да памтимо и да слободно говоримо о трагедији српског народа. "Прошла је 31 година бола, 31 година сјећања и 31 година чекања на правду. Остаје питање да ли ће правосуђе у БиХ икада дати одговор зашто се овај предмет не стави у приоритет приоритета, зашто су и до када ће српске жртве бити мање вриједне, зашто је суза српске мајке мање вриједна, зашто се злочинци слободно шетају и нико не одговора за масовне злочине и етничка чишћења српског народа", рекао је Додик. Одговоре на ова питања можда некада и добијемо, каже Додик, али оно што остаје и што јесте наша вјечна дужност и обавеза то је да заборав никада не надвлада сјећање, јер кад год смо заборављали злочини су се понављали и поново смо били жртве потомака кољача и злочинаца. "Тај ризик себи никада више не смијемо дозволити, као што не смијемо дозволити да нам се понови ни Мркоњић Град, ни Сарајево, ни Подриње, ни Брод на Дрини, ни Пребиловци, ни бројне јаме у којима почивају кости најбољих српских синова и кћери", поручио је Додик. У Мркоњић Граду данас ће бити обиљежена 31 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ за које, упркос бројним доказима, нико није адекватно кажњен. Здружене снаге Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, потпомогнуте дејствима НАTО-а, извршиле су агресију на 13 западнокрајишких општина у септембру и октобру 1995. године. Агресија је извршена на општине Грахово, Гламоч, Купрес, Шипово, Србобран, Јајце, Рипач, Дрвар, Петровац, Кључ, Крупа на Уни, Сански Мост и Мркоњић Град. Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, током агресије убијено је 2.214 лица српске националности, са вјековних огњишта протјерано је 120.000 Срба, опљачкана покретна имовина, а непокретна уништена. Међу убијеним су 753 српска цивила, од којих се 149 воде као нестали, као и 1.461 припадник Војске Републике Српске, од којих се 79 још воде као нестали. На православном гробљу у Мркоњић Граду пронађена је највећа масовна гробница из које је ексхумирано 181 тијело.