МАРКО МУРАТ - МОЋНИ ИМПРЕСИОНИСТА

БИЈЕЉИНА, 13. ОКТОБРА /СРНА/ - Велики српски сликар из Дубровника Марко Мурат, оснивач Умјетничке занатске школе у Београду и добитник најзначајнијих националних и свјетских признања, умро је 14. октобра 1944. године.

Мурат је сликао портрете, историјске композиције и предјеле, а снажно је утицао на стварање сликарске београдске школе. Почео је као реалиста, али се потом приближио импресионистима, У српско сликарство унио је нова умјетничка схватања и развио интересовање за проблеме свјетлости. Након умјетничких студија у Минхену, радио је у Београду, а затим се у Дубровнику посветио бризи о културним споменицима као конзерватор и наставио педагошки рад као професор у средњим школама. Сликао је пејзаже /махом из околине Дубровника/, портрете и историјске композиције. Његово најпознатије дјело је велика историјска композиција "Улазак цара Душана у Дубровник", за коју је добио бронзану плакету на Свјетској изложби у Паризу 1900. године. Београдско удружење љубитеља умјетности "Цвијета Зузорић" 1940. године свечано је обиљежило његов 70. рођендан пригодном умјетничком изложбом радова. Као Дубровчанин, постао је прави члан Српске краљевске академије у Београду 1941. године. На свечаном скупу, приликом увођења у ред академика, прочитао је приступну академску бесједу: "Кроз сликарство у Дубровнику". Он се 1894. године привремено настанио у Београду, гдје је 9. јануара био постављен за привременог учитеља цртања и лијепог писања у Трећој београдској гимназији. У првој половини 1895. године, на краљевском двору у Београду, портретисао је српског владара Александра Обреновића, а био је и предавач цртања краљевићу Александру Карађорђевићу. Био је Србин римокатоличке вјероисповијести. Насликао је више српских национално-историјских мотива и тиме значајно обогатио умјетничку баштину. Сликар је у новембру 1922. године добио краљевски Орден белог орла петог степена, у децембру 1924. краљевски Орден Светог Саве трећег степена, а Орден југословенске круне трећег реда 1930. године. У кореспонденцији са критичаром Миланом Шевићем током 1932. године, Мурат се жалио да православни Срби не признају католичке сународнике за "праве Србе" због њихове конфесије. Пред Други свјетски рат, постојала је омладинска умјетничка група "Марко Мурат", која је приређивала изложбе у нишкој Мушкој гимназији.