ИЗВРШИТИ ПРИТИСАК НА ЗАГРЕБ ДА СЕ ПРОЦЕСУИРАЈУ СВИ ОДГОВОРНИ ЗА УБИСТВО ГОСПИЋКИХ СРБА

БЕОГРАД, 16. ОКТОБРА /СРНА/ - У кампањском терору над Србима у Госпићу и околини у јесен 1991. године убијено је најмање 129 лица, готова половина ликвидација је извршена у крвавом таласу од 16. до 18. октобра, а 35 година касније и даље се трага за посмртним остацима 69 Срба, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".

"Веритас" апелује да међународна јавност и надлежне институције изврше притисак на правосуђе Хрватске како би се коначно примијенио принцип универзалне правде, процесуирали сви одговорни извршиоци и окончала агонија породица које већ 35 година чекају право на достојанствен спомен и сахрану својих најмилијих. "Породице жртава дубоко су огорчене и нису спокојне због чињенице да су тројица осуђених већ годинама на слободи, док хрватске државне институције не предузимају ништа како би се пронашли остаци још 69 несталих Срба", истиче "Веритас". Напомиње да је о ликвидацијама српских цивила био у потпуности упознат тадашњи комплетан политички, војни и полицијски врх Хрватске и Према подацима "Веритаса", у овом кампањском терору убијено је најмање 129 лица српске националности, међу којима је било и 39 жена. Међу жртвама је идентификовано 10 брачних парова, као и четири пара које су чинили по један родитељ и дијете. До данас су пронађени, идентификовани и сахрањени посмртни остаци 60 жртава. "Веритас" наводи да три и по деценије касније, домаће и међународне организације непрекидно постављају питање зашто су процесуирана само петорица појединаца, будући да је у судском поступку ван сваке сумње утврђено да је у планирању, хапшењу и егзекуцијама учествовало више десетина припадника хрватске војске и полиције. Многи од њих, одговорни по командној или индивидуалној линији, и данас несметано обављају високе функције у хрватским институцијама, војсци и полицији. "Веритас" подсјећа да су јесен 1991. године, у Госпићу и околним мјестима, припадници Хрватске војске и полиције, углавном маскирани, организовано одводили српске цивиле из њихових кућа и станова. Ликвидације су спровођене на више локација, а мета су превасходно били виђенији Срби који су претходно исказали лојалност новоуспостављеном хрватском режиму. Након што су припадници ЈНА крајем децембра 1991. године пронашли 24 полуугљенисана тијела у зони раздвајања, истина је преко водећих свјетских медија и хуманитарних организација допрла до међународне заједнице. Под тадашњим иностраним притиском, тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман био је приморан да нареди званичну истрагу. Ипак, упркос прикупљеним доказима који су јасно указивали на наредбодавце и непосредне извршиоце, случај је експресно стављен ад акта, а тијела жртава су плански премјештана из примарних у секундарне гробнице како би се прикрили трагови злочина. Иако је Тужилаштво Хашког трибунала првобитно водило интензивну истрагу, предмет је прије подизања оптужнице уступљен хрватском правосуђу. Жупанијско државно тужилаштво у Ријеци подигло је у марту 2001. године оптужницу против пет припадника хрватске војске и полиције за ратни злочин против цивилног становништва, теретећи их за незаконито хапшење и ликвидацију најмање 50 лица. Правоснажном пресудом Жупанијског суда у Ријеци из марта 2003. године осуђени су Тихомир Орешковић, тадашњи секретар Оперативног штаба у Госпићу, на 15 година затвора, Мирко Норац, тадашњи командант 118. бригаде Хрватске војске, на 12 година затвора и Стјепан Грандић, тадашњи командант Друге бојне, на 10 година затвора. Суд је истом пресудом, у недостатку доказа, ослободио Норца, Орешковића и Ивицу Рожића за ликвидацију тројице Срба из Карлобага убијених на локалитету Црни Дабар на Велебиту, док је против Милана Чанића оптужба одбијена усљед одустанка тужиоца. О посљедицама ратног егзодуса и систематског уклањања српског становништва најбоље говоре званични подаци са пописа. Према попису становништва из 1991. у граду Госпићу је живјело 9.025 становника, међу којима је било 36 одсто Срба и три одсто Југословена. Према попису становништва из 2021. у граду Госпићу, који, поред мјеста са истим именом, обухвата још 49 насеља, живјело је укупно 11.502 житеља, међу којима је 412 /3,58 одсто/ Срба.