Србија

12.12.2024

Time10:27:00

РЈАПУХИНА: КРЕЋЕМО СЕ КА МУЛТИПОЛАРНОМ СВИЈЕТУ

БЕОГРАД, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Глобална ситуација полако почиње да се мијења и очигледно иде у смјеру мултиполарног свијета, рекла је за Срну Викторија Рјапухина, директор Института за српски језик и комуникације руског Белгородског државног технолошког универзитета "Владимир Григорјевич Шухов".

БЕОГРАД, 12. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - Глобална ситуација полако почиње да се мијења и очигледно иде у смјеру мултиполарног свијета, рекла је за Срну Викторија Рјапухина, директор Института за српски језик и комуникације руског Белгородског државног технолошког универзитета "Владимир Григорјевич Шухов".



"Свако мора да ради на томе да у будућности имамо мултиполарни свијет заснован на узајамном поштовању, да се не примјењује сила и у смислу ратних дешавања и у смислу економских санкција. То је непопуларно и требало би да остане дио прошлости. Али, то је вјероватно тренутно недостижно у цијелом свијету", навела је Рјапухина. Када је ријеч о геополитичкој перспективи, она је рекла да се иде ка мултиполарном свијету. Рјапухина се налази у посјети Београду у оквиру манифестације "Дани Белгорода у Београду", која се одржава у Руском дому у организацији Института за српски језик и комуникације Белгородског државног технолошког универзитета, који је познатији под називом Српски ресурсни центар - СРЦе. Она је тим поводом рекла да су такви скупови увијек битни, зато што су дио народне дипломатије која опстаје у било каквим околностима. "Јер, политика, трговински односи, држава, то све се мијења, али када се народи воле, када има пријатељства, народна дипломатија има огромну улогу", навела је Рјапухина, која за себе каже да није политичар, него да се бави народном дипломатијом. Она је додала да је ова манифестација дио те народне дипломатије, те подсјећа да је Белгород у Србији познат из медија /јер је на граници са Украјином и мета је гранатирања/. "Нажалост, вијести које стижу су лоше. Ситуација код нас је врло компликована и услови у којима радимо су сложени, али град живи и функционише, гради се. Ми који смо тамо остали спремни смо да и даље ту будемо, да се не предајемо и не само да се надамо бољој будућности већ и радимо на томе, доприносимо", истакла је Рјапухина. Она је додала да је жеља да се оваквим манифестацијама Белгород представи са позитивне стране. "Жеља нам је да покажемо како су тамо дивни људи и лијеп град, који је увијек кроз историју био на граници и под разним ударима. Али то нам није први пут, то нам је у крви", навела је она. Рјапухина је истакла да је интересантно што су називи градова Београд и Белгород исти. "Када су имена градова слична у различитим државама, то није случајно, а када су иста, то је још мање случајно", рекла је Рјапухина. У оквиру манифестације "Дани Белгорода у Београду" предвиђен је округли сто о Белгороду, затим изложба фотографија руских и српских фото-репортера "Јуче Београд. Данас Белгород. Крвави траг НАТО-а", те представљање двојезичне руско-српске књиге "Срби у Белгорју у Русији: нераскидиве историјске и културне везе", групе аутора. Биће представљен Белгородски државни технолошки универзитет "Владимир Григорјевич Шухов" и радионице за дјецу, одржан омладински округли сто "Православна биоетика: између вјере и науке", отворена изложба фотографија Андреја Закоморног "Београд очима Белгорођанина" и представљено српско издање књиге митрополита белгородског и старосколског Јоана "Небо нашег живота". Међу парнерима догађаја са руске стране су Руски дом у Београду, Министарство спољних послова Русије, Влада Белгородске области, Белгородска митрополија, град Белгород, а са српске Амбасада Србије у Русији, Врањска епархија, Архив Војводине, Свеправославно друштво "Преподобни Јустин Ћелијски и Врањски" и други. Белгородски државни технолошки универзитета има дугогодишњу сарадњу са више универзитета из Србије и на њему се школују и српски студенти. Државни универзитет "Владимир Григорјевич Шухов" има девет факултета и 42 катедре, на којима студенти могу стећи теоријско и практично знање у савременим научним лабораторијама, и то на архитектури, дизајну, грађевинарству, технолошкој опреми и машинству, енергетици, информационим технологијама и системима управљања, економији и менаџменту, хемијској технологији или на Саобраћајно-технолошком институту.

Србија

Timeприје 10 сати

БОУС: НЕ ЗАБОРАВИТИ ШТА ЈЕ НАТО УРАДИО СРБИМА!

БОУС: НЕ ЗАБОРАВИТИ ШТА ЈЕ НАТО УРАДИО СРБИМА!

ДАБЛИН, 24. МАРТА /СРНА/ - Ирски новинар Чеј Боуз поручио је да никада не треба заборавити шта је НАТО урадио Србима 1999. године, нагласивши да је аг...

Timeприје 12 сати

У ПАРИЗУ ПРВИ ПУТ ОБИЉЕЖЕН ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ АГРЕСИЈЕ НАТО-а

У ПАРИЗУ ПРВИ ПУТ ОБИЉЕЖЕН ДАН СЈЕЋАЊА НА ЖРТВЕ АГРЕСИЈЕ НАТО-а

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - У Паризу је први пут обиљежен Дан сјећања на жртве агресије НАТО-а на СР Југославију, а у присуству великог броја Срба из...

Timeприје 13 сати

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: ПУМПЕ СНАБДЕВЕНЕ ГОРИВОМ, НЕМА ГУЖВИ И РЕДОВА

ЂЕДОВИЋ ХАНДАНОВИЋ: ПУМПЕ СНАБДЕВЕНЕ ГОРИВОМ, НЕМА ГУЖВИ И РЕДОВА

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Министар рударства и енергетике Србије Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је данас да су бензинске пумпе снабдјевене гориво...

Timeприје 13 сати

ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: НАТО ХТЕО ДА НАМ ИЗБРИШЕ ПРАВО НА БИОЛОШКИ ОПСТАНАК

ЂУРЂЕВИЋ СТАМЕНКОВСКИ: НАТО ХТЕО ДА НАМ ИЗБРИШЕ ПРАВО НА БИОЛОШКИ ОПСТАНАК

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски поручила је данас у Београду...

Timeприје 14 сати

АГРЕСИЈА НАТО-а НАЈРАЗОРНИЈЕ УТИЦАЛА НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

АГРЕСИЈА НАТО-а НАЈРАЗОРНИЈЕ УТИЦАЛА НА ЗДРАВЉЕ ЉУДИ И ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Агресија НАТО-а на СР Југославију најразорније је дјеловала на здравље људи и загађење животне средине, али и на демографс...

Timeприје 14 сати

ДЕЂАНСКИ: БОРБА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, КОЈЕ СМО ВОЈНО ОДБРАНИЛИ 1999. ГОДИНЕ, ТРАЈЕ И ТЕК ПРЕДСТОЈИ

ДЕЂАНСКИ: БОРБА ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ, КОЈЕ СМО ВОЈНО ОДБРАНИЛИ 1999. ГОДИНЕ, ТРАЈЕ И ТЕК ПРЕДСТОЈИ

БЕОГРАД, 24. МАРТА /СРНА/ - Косово и Метохија је одбрањено борбом српског народа 1999. године, а данас је један од најважнијих сегмената те борбе да с...

Погледај све

Copyright © 2023 Novinska agencija Republike Srpske - Srna. Sva prava zadržana. Sadržaj ovih stranica se ne smije prenositi bez dozvole i bez navođenja izvora.