НЕ ОДУСТАТИ ОД БОРБЕ ЗА ИСТИНУ О МОНСТРУОЗНИМ ПОСЉЕДИЦАМА НАТО АГРЕСИЈЕ

БЕОГРАД, 15. ЈУНА /СРНА/ - Посљедице монструозног НАТО бомбардовања СР Југославије су табуизиране и о томе се не прича због моћи Алијансе, али и улоге Свјетске здравствене организације, која има право вета на све студијске резултате Међународне агенције за атомску енергију у вези са радиоактивношћу и употребом осиромашеног уранијума, изјавила је Срни предсједник Фонда дијаспоре за матицу Љиљана Вернер.

Вернерова је истакла да за екоцид који је НАТО починио у Србији прије 27 година нису заинтересоване најпознатије свјетске невладине организације које се баве заштитом животне средине, а ријетко се говори и о хуманитарним посљедицама, које се не огледају само у порасту малигнитета, већ се директно могу довести и у везу са падом наталитета, као и порастом делинквенције и агресије. "Наталитет може да се доведе у везу са тим јер су мушкарци стерилни. Зашто мислите да има толико покушаја да би се добила деца? То су страшне ствари. Имунитет, малигна обољења, пораст делинквентних понашања, агресија, убиства, фемициди, хомициди", навела је она. Вернерова је напоменула да су љекари, нарочито психијатри, већ 1999. године указали да Србију и подручје обухваћено бомбардовањем кроз 10 до 20 година очекују изразити проблеми малољетничке делинквенције и повећање уживања дроге, што је све посљедица рата. "Деца ветерана се рађају са малформацијама. Један војник ветеран или цивил погођен осиромашеним уранијумом добија три различита карцинома на три органа истовремено, што је случај и у Републици Српској. Рађа се стока са двије, три главе и свим могућим деформитетима, што важи и за дјецу. То је монструозно", нагласила је она. Вернерова је истакла да би на међународном нивоу требало покренути иницијативу у љекарским стручним удружењима, уз подршку антиратних, мировних организација да се "заливски" и "балкански" ратни синдроми преименују по узрочнику, односно у "САД и НАТО" синдром. Све земље учеснице у агресији НАТО-а на СР Југославију, прије свега челници Сјеверноатлантске алијансе, истиче она, морали би бити позвани на одговорност због кршења међународног хуманитарног и ратног права, као и свјесног уништавања животне средине. "Број цивилних жртава агресије НАТО-а још није пописан. Имамо имена 126 деце, а званично је 78. Немамо званичан документ, то се нагађа. За војна лица и припаднике унутрашњих послова документ постоји, али за цивиле га нема, тако да се манипулише тим бројкама", рекла је Вернерова. Вернерова је нагласила да од борбе за истину никада неће одустати Фонд дијаспоре за матицу и њене партнерске организације - Београдски форум за свет равноправних, УБНОР Нови Београд, Удружење "Стара Бежанија" и Клуб генерала и адмирала, које ће поднијети молбу да сваког 24. марта у свим школама буде одржан час историје о агресији НАТО-а. Она је исказала задовољство што је 10. јуна код споменика "Вечна ватра" на Новом Београду одржана достојанствена комеморативна свечаност "Нема назад – иза је Србија!", поводом 27 година од усвајања Резолуције 1244 Савјета безбједности УН и завршетка агресије НАТО-а на СР Југославију, на којој је, између осталог приказан шестоминутни видео-запис о страдалој дјеци. Вернерова је рекла да би је радовало да овај видео-запис, али и филм "Гарника два" који обрађује разарајуће еколошке и здравствене посљедице бомбардовања Рафинерије нафте у Панчеву током агресије НАТО-а 1999. године, чији је она идејни творац, види и публика у Републици Српској и да се на пратећим трибинама актуелизује тема еколошког рата и његових посљедица. "Филм је приказан и у Швајцарској са великим успехом. Ехо код публике је био велики, предложено је да се због садржаја уврсти у школски програм у швајцарским школама", указала је она. Љекар Љиљана Вернер била је члан делегације која је 16. јуна 1999. године из Хановера дошла у Србију како би у условима медијске блокаде информисала њемачку јавност о страдању српског народа. Она континуирано указује какве посљедице је оставило бомбардовање СР Југославије како би овакве катастрофе биле спријечене у свијету.