ЛАЈШИЋ: ДОКУМЕНТАРНИ СЕРИЈАЛ "ЈАМЕ" - МОЗАИК ЗЛОЧИНА

ПРИЈЕДОР, 24. АПРИЛА /СРНА/ - Циљ документарног серијала "Јаме" је да прикаже мозаик злочина над српским народом у Другом свјетском рату на бројним микролокацијама са десетинама, стотинама или хиљадама цивилних жртава, изјавио је Срни аутор серијала Недељко Лајшић.

Лајшић је навео да ће серијал остати као документ о злочинима који нису довољно познати широј јавности и насљеђе будућим генерацијама. Он је истакао да његова генерација о томе није учила из историје, али да данас постоје млађи историчари који раде огроман посао у истраживању, документовњу и публиковању мање познатих страдања српског народа. "Код нашег народа није присутна свијест о размјерама страдања у Другом свјетском рату, а свака српска породица под Козаром има претке на неком од стратишта. Чињеница је да је Козара напунила Јасеновац, а о Јасеновцу се доста и зна. Али, овдје имамо мјеста о којима се врло мало зна и можда у Европи нема мањег простора са више страдања", указао је Лајшић. Већини документараца заједничка је географска одредница – шире подручје Козаре, као и временски оквир – око Илиндана 1942. године. "То је вријеме након битке на Козари, када се кренуло у немилосрдан и масован обрачун са становништвом. Преко српских села пређу такозване грабље, народ се убија, села пале. Све се чисти, ништа не остаје. У Црном Врелу код Босанске Крупе само један човјек преживио масовни покољ – Илија Студен. Истина је као вода – мора некад негдје да избије", истакао је Лајшић. Он је побројао да су извори за ову документарну грађу историчари који су се бавили појединачним мјестима страдања, преживјели свједоци, богата архивска грађа, аутентични снимци локалитета некад и сад, записници са суђења из 1945. и 1946. године и свједочења потомака жртава. "Неки снимци се први пут сада емитују. Затим, ти судски записници садрже филмичне слике. На примјер, дјевојчица на суђењу препознаје убице својих родитеља. Рат није био ни окончан, а те послове почеле су радити комисије за утврђивање злочина окупатора и његових погамача при општинским народноослободилачким одборима", напоменуо је Лајшић. Лајшићев серијал "Јаме" продукција је "Филмских новости" из Београда, уз подршку Министарства културе Србије. Премијерно се емитује на РТС-у. Првих шест получасовних епизода реализовано је прошле године, а од јесени почиње приказивање 12 нових документараца. "Лани су емитовани Чипуљић код Бугојна, Гаравице код Бихаћа, Црна рука код Босанске Крупе, Шушњар код Санског Моста, Вуруне код Новог Града, гробница крви и мозгова у Драксенићу код Козарске Дубице, а у овој години радимо Јеловац, Паланчиште, Tрнопоље, Шарговац, Дракулић, Мотике, Костајницу, Међеђу код Козарске Дубице, Мехино Стање код Велике Кладуше, а мимо сјеверозападне БиХ ту су илиндански покољ у глинској цркви и Брод на Дрини", прецизирао је Лајшић. Он је захвалио Tањи Tулековић и Мирку Димићу из Спомен-подручја Доња Градина и историчарима из Приједора Борису Радаковићу и Марини Љубичић Богуновић, као и свештеницима Српске православне цркве на помоћи у проналажењу потомака расељених породица, а највише директору "Филмских новости" из Београда Владимиру Томчићу, којем је дјед страдао у Другом свјетском рату у Приједору, на мосту у Туковима. "Преживјели свједоци су ријетки, јер су то људи са више од 80 или 90 година, али је невјероватан одзив потомака. Фасцинантна је њихова жеља да свједоче, да се забиљежи и сачува оно што су слушали у својој породици и можда само у породици. Од њих су и почела окупљања и паљења свијећа на мјестима страдања одмах након рата, да би тек шездесетих и седамдесетих година /прошлог вијека/ почело ископавање гробница и меморијализација", навео је Лајшић. Један од свједока ископавања страдалих у Шарговцу, Дракулићу и Мотикама код Бањалуке је познати бањалучки адвокат Небојша Пантић. "Он је свједочио да је у јами нашао кликер за који се испоставило да је припадао његовом ујаку који је убијен као дјечак од девет или десет година. Један отац је нашао плетеницу своје кћерке. Ми смо имали пуно негирања тих злочина, али кад год неко спомене страдање, само нека се увијек окрене око себе", поручио је Лајшић. Када је ријеч о великим споменицима, које је претходна држава почела да гради деценијама након рата, он сматра да је то рађено контролисано и дозирано, с намјером ублажавања и обмане. "То се види по спорној терминологији. Не може бити страдање од фашистичке руке, ако је од комшија. Не може бити да су дјеца умрла ако су убијена. Ми смо народ који је страдао. И то не треба ником да доказујемо. Ми публикујемо с поруком да памтимо. Ево, у нашем крају, нисмо знали ни за Паланчиште, ни за Јеловац, ни за Tрнопоље, ни за приједорску циглану. На том страдању је извојевана слобода на којој су се сви гријали", истакао је Лајшић. Лајшић је аутор више од 30 документарних филмова, коаутор у бројним пројектима, више пута награђиван на разним домаћим и међународним фестивалима. Најпоноснији је на свој рад о мајору Милану Тепићу "Небо над Бјеловаром". Запослен је 30 година као сниматељ на РТРС-у, гдје је аутор актуелног серијала "Моје мјесто". "Радићемо `Јаме` и даље, нажалост. Бројна су стартишта на Лици, Кордуну и Банији која нисмо ни дотакли", најавио је он. Поводом 80 година од пробоја јасеновачких логораша, сутра ће у кину "Козара" у Приједору, у организацији приједорске Градске управе у сарадњи с "Филмским новостима" из Београда, бити приказани документарни филмови из серијала "Јаме" Недељка Лајшића.