СРПСКА СНАЖНО ПОДРЖАВА ДЕЈТОН И ОДБАЦУЈЕ НЕИЗАБРАНОГ СТРАНЦА

БАЊАЛУКА, 30. АПРИЛ /СРНА/ - Влада Републике Српске у новом извјештају Савјету безбједности УН истакла је снажну подршку Српске Дејтонском споразуму и непоколебљиву посвећеност миру, те указала да Српска одбацује могућност да БиХ управља неизабрани странац без икакве одговорности.

"Српска је спремна да учествује у озбиљним разговорима усмјереним на превазилажење политичке кризе у БиХ и обнову напретка на путу ка чланству у ЕУ, те апелује на партнере БиХ у међународној заједници да подрже Дејтонски споразум и подстакну дијалог као средство рјешавања актуелне кризе", наглашава се у 33. извјештају који је премијер Радован Вишковић у име Српске као потписнице анекса Дејтонског споразума упутио генералном секретару УН Антонију Гутересу и земљама чланицама Савјета безбједности УН. Овај извјештај односи се на период од октобра 2024. године до априла ове године и у њему, као и у својим досадашњим извјештајима, Влада изражава виђења о кључним питањима и проблемима са којима се суочава БиХ, а с циљем разјашњавања својих становишта члановима Савјета безбједности и међународне заједнице, саопштено је из Владе Српске. У саопштењу се подсјећа да су чланице Савјета безбједности УН у марту једногласно објавиле саопштење у којем истичу подршку Дејтонском споразуму, те позвале на "искрен, отворен и конструктиван дијалог с циљем очувања јединства и политичке стабилности земље". Република Српска у потпуности поздравља садржај овог саопштења и у наредним мјесецима ће предано радити на његовој реализацији, наведено је у саопштењу. "Као и у претходним, и овај извјештај у првом дијелу, истиче снажну подршку Републике Српске Дејтонском споразуму, поштовању суверенитета и територијалног интегритета БиХ и њену непоколебљиву посвећеност миру. Подршка Дејтону и значи да Српска одбацује могућност да БиХ управља неизабрани странац без икакве одговорности, што представља очигледно кршење јасних одредаба Дејтонског споразума, демократског уставног поретка БиХ и суверенитета земље", пише у извјештају. У другом дијелу извјештаја анализирана је актуелна криза у БиХ - аутократске владавине њемачког бирократе Кристијана Шмита, који управља БиХ одлукама, неограниченим овлашћењима, противправно узурпирајући надлежности демократских законодавних институција БиХ. У трећем дијелу извјештаја прецизирано је да ОХР подрива уставни поредак БиХ успостављен Дејтонским споразумом и доприноси дестабилизацији земље. У четвртом дијелу пише о Шмитовој дестабилишућој владавини и објашњава се зашто његово присвајање функције високог представника јесте изругивање праву. У петом дијелу се наводи да су институције Републике Српске, као одговор на Шмитов покушај да смијени и затвори предсједника Српске Милорада Додика, покренуле процес враћања неуставно одузетих ентитетских надлежности. У шестом дијелу је наглашена трајна опредијељеност Републике Српске за европски пут БиХ, док седми дио извјештаја објашњава да водеће бошњачке политичке странке у БиХ помажу ОХР-у у подривању федералног и консоцијативног уставног уређења БиХ. У посљедњем, осмом дијелу извјештаја, наведени су разлози због којих је федерална консоцијативна структура БиХ битна за европску безбједност. На крају извјештаја наглашава се да, упркос актуелним тензијама, Република Српска вјерује да БиХ и даље има шансу да успије, уколико сви актери, и у БиХ и ван ње, буду поштовали Дејтонски споразум.