АВДАЛОВИЋ: НЕВЕСИЊЦИ И ХЕРЦЕГОВЦИ ВИЈЕКОВИМА ГИНУЛИ ЗА СЛОБОДУ

НЕВЕСЕЊЕ, 6. ЈУЛА /СРНА/ - Невесињци, као и сви Херцеговци, вијековима су гинули за слободу српског народа, а сада је њихов поглед упрт у будућност и даљи развој, али никад при том не заборављајући јуначку прошлост, изјавио је начелник невесињске општине Миленко Авдаловић.

"Пламен слободе који је запаљен пуцњима изнад Крекова у Невесињу 9. јула 1875. године пробудио је Балкан и цијелу Европу. Догађаји из Невесиња и Херцеговине изненада су се нашли у центру збивања", рекао је Авдаловић на свечаној академији у Невесињу поводом обиљежавања 150 година Невесињске пушке. Он је навео да су очи устаника биле упрте у Србију и Црну Гору, те да је Херцеговачки устанак имао немјерљив допринос за државно-правно и територијални утемељење Србије и Црне Горе. "Гинули су Херцеговци и Невесињци не само у Невесињској пушци, него и касније у Великом рату - 504 Невесињца су прошла албанску голготу и многи се никада нису вратили", истакао је Авдаловић. Tоком Другог свјетског рата, рекао је он, погинуло је 500 Невесињаца, а само у злогласном логору Араду тешким радом и глађу мучен је 171 Невесиња. "У посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату за одбрану Републике Српске, прве слободне српске државе са ове стране Дрине, погинуло је 476 бораца Невесињске бригаде", истакао је Авдаловић. Он је рекао да је слобода скупо плаћена, али Срби и други који живе са њима никада раније нису никада имали оволики степен права. "У Републици Српској се говори српским језиком, пише се ћирилицом, учи се православна вјеронаука, али и западни језици, компјутери и савремене технологије. Живи се и ради слободно", нагласио је Авдаловић. Он је истакао да су Србија и Република Српска препознале стартешку улогу Невесиња и захвалио Србији и Српској које су помогле развоју тог града. Авдаловић је напоменуо да Невесиње развија своје стратешке гране енергетику и пољпривреду и да се не подручју те општине реализује пројекат "Горњи хоризонти", те да општина обезбјеђује разне подстицаје, улаже се у спорт и културу. Свечаној академији присуствују Његова светост патријарх српски Порфирије, предсједник Српске Милорад Додик, савјетник предсједника Србије Милош Вучевић, предсједници народних скупштина Републике Српске Ненад Стевандић и Црне Горе Андрија Мандић, те предсједници влада Српске Радован Вишковић и Србије Ђуро Мацут са министрима. Присутни су и начелници источнохерцеговачких општина, као и бројне званице и гости из региона. Након свечане академије, централна манифестација се наставља код спомен-обиљежја Крекови, гдје ће у 12.45 часова бити служен помен херцеговачким устаницима и положени вијенци. Обиљежавање овог значајног историјског догађаја заједнички организују Република Српска и Србија. Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. То је временом прерасло у српско-турски рат. На Берлинском конгресу 1878. године Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустро-Угарска на 30 година окупирала БиХ.