ЗЕЛЕНГОРА - ВЕЛИКО НЕОПОЈАНО ГРОБЉЕ КРАЉЕВИХ ВОЈНИКА

ФОЧА, 11.ЈУЛА /СРНА/ - Шире подручје планине Зеленгоре, од Неретве до Дрине, велика је неопојана гробница више хиљада војника ђенерала Драже Михаиловића, страдалих крајем и након званичног завршетка Другог свјетског, истакнуто је у Фочи на промоцији књиге "Комунистички злочини над ЈВуО - од Равне горе до Зеленгоре".

Монографија о комунистичким злочинима над Југословенском војском у отаџбини, чији су аутори официри у пензији Митар Ковач, Милоје Пршић и Петко Рашевић, те свештеник Милорад Остојић представљена је у Музеју "Стара Херцеговина". Ковач је рекао да им је био циљ да на нов начин прикажу истину о великом страдање Југословенске војске на крају и послије званичног завршетка рата. Он је навео да у историографксим изворима нема довољно прецизних података о укупној бројци страдалих војника, која обично није прелазила 9.600, а да ова истраживања показују да је само од линије Брадина-Иван Седло до Дрине страдало између 22.500 до 23.000 војника, официра и цивила, који су 1944. године кренули на простор тадашње НДХ. Овај генерал у пензији, родом из Калиновика, истакао је да је од великог националног значаја што је на Зеленгори започета градња цркве са криптом и музејском поставком, која ће указивати на истину о том колективном страдању српског народа. "Ради се о комунистичком злочину, да су и након завршетка рата ухватили велики број припадника Југословенске војске у отаџбини, убили их у јами Понор код Миљевине, у Дрини и у овом рејону источних обода планине Зеленгоре", рекао је Ковач. Рецензент књиге Радован Калабић рекао је да је ово дјело велики догађај у домаћој српској историографији, јер је ова тема у Србији мало обрађивана и о њој се мало знало, док је српска емиграција писала о великом страдању краљеве војске, попут текста мајора Александра Милошевића, који је и овдје цитиран. "Порука књиге је да ако не одамо пошту жртвама нашим, питање је колико као њихови потомци имамо право да очекујемо било шта добро у будућности", истакао је Калабић. Посебна вриједност књиге су свједочења која је забиљежио свештеник Милорад Остојић, парох у Миљевини и Калиновику након Другог свјетског рата. Он је од 1968. године двије деценије службовао на простору од Пљеваља до Сарајева и од својих парохијана је слушао о великим мукама војника из Србије. "На разним славама, свадбама, црквеним састанцима причало се о том страдању Дражиних мученика. То је једно велико неопојано гробље од Лукова код Коњица, па до Фоче и Устипраче", навео је Остојић. У селу Луково, гдје је годинама ишао на славу код породице Перућица, сазнао је да је ту био почетак великог страдања. "Ту их је страдало око 500, на једној пољани, а онда су се спуштали низ једну стрмину према ријеци Језерници, то је козја стаза којом су прошли, гдје је пет, шест потока. Тада је пала страшна киша која је Језерницу претворила у језеро и ту их је страдало неколико хиљада. Причали су ми да их је Језерница однијела у Неретву", пренио је Остојић свједочења мјештана. Он је у селу Романима код Калиновика сазнао о страдању ђачке чете, која је ту сахрањена. "Човјек који је учествовао у сахрани ђачке чете причао ми је да је ту страдало око 150 голобрадих момака, побијени су у засједи. Претходно су, када су ишли кроз Босну, имали неку олимпијаду, држали су се стално на окупу и ту су сви скончали", додао је Остојић. На Зеленгори је у мају 1945. године заробљен, а потом у Сарајеву стријељан, и Милан Калабић, малољетни син потпуковника Николе Калабића, који је имао непуних 15 година. Остојић у књизи преноси свједочење Јосифа Милетића из села Даничића код Фоче о спровођењу 380 заробљених војника, официра и свештеника из Фоче у Сарајево, међу којима је био и Милан Калабић. "Како ми је причао, спроведени су преко Враца у Сарајево у неки Филиповића лагер, ту су раздовојили официре од осталих и тог Калабићевог сина, и изгледа да су их послије све тамо стрељали", навео је Остојић. Вршилац дужности директора Музеја "Стара Херцеговина" Данко Михајловић истакао је да је ова књига важно свједочанство о братоубилаштву, слому Југословенске војске у отаџбини и пропратном терору над тим борцима који су се предали. Истакао је да циљ ове установе није да подстиче нову мржњу, већ да објективним сазнањима и истраживањима детаљно предочи те догађаје и на тај начин их сачува од заборава, жртвама ода пијетет, а младим генерацијама буде поука да се братоубилаштво никада више не би смјело десити. Михајловић је додао и да је књига значајна јер доноси свједочанстава која је прикупио прота Остојић, поуздана сазнања мјештана о гробницама и мјестима гдје су заробљени војници страдали. "Такође и ауторски тим у којем доминирају бивши официри даје ново гледиште са војног становишта које ће и будућим истраживачима омогућити да боље и лакше сагледају те догађаје", рекао је Михајловић. Он је подсјетио да је у овој установи раније промовисана књига "Босанска голгота" српских историчара Бојана Димитријевића и Немање Девића, приказан је и кратки документарни филм фочанских средњошколаца "Понор-право на сјећање", па ова промоција заокружује гледање на несрећна дешавања с краја Другог свјетског рата.