ЈАСЕНОВАЦ - АУШВИЦ БАЛКАНА

БИЈЕЉИНА, 29. АПРИЛА /СРНА/ - Припадници 45. дивизије Југословенске армије ослободили су 30. априла 1945. године концентрациони логор Јасеновац, у којем су хрватске усташе ликвидирале, према наводима југословенске послијератне комисије, око 700.000 махом Срба те Јевреја, Рома и противника усташког режима.

При повлачењу усташе су масакрирале логораше, који су 22. априла 1945. године извели очајнички јуриш на стражаре да се докопају слободе, али је у томе успјело само 169 од њих 1.073. У тој највећој "фабрици смрти" на Балкану у Другом свјетском рату усташе, које су биле регуларна војска Независне Државе Хрватске /НДХ/, убиле су стотине хиљада махом Срба, Јевреја и Рома. Концентрациони логор Јасеновац био је највећи логор смрти у тадашњој НДХ. Формиран је у августу 1941. године, а осмислио га је један од највећих ратних злочинаца тог доба Вјекослав Макс Лубурић, који био и први командант логора. Логор су уништиле усташе априла 1945. године да би сакриле своје злочине. "Радни логор Јасеновац", како га назива хрватска државна администрација, био је стратиште за Србе, Роме и Јевреје, свих узраста, полова, животне доби, социјалних, образовних и других профила, као и за све дуге који су били противници режима. Систем логора Јасеновац био је злогласан по варварским методама и великом броју жртава. Професор Гидеон Грајф, историчар специјализован за Холокауст, аутор изузетно значајне монографије "Јасеновац - Аушвиц Балкана - Усташка империја окрутности" наводи да је Јасеновац био далеко бруталнији од Аушвица. У процесу "прочишћења хрватске нације", српска дјеца су убијана, заједно са одраслима. Tоком четири године, између априла 1941. и маја 1945, 73.316 малишана убијено је и уморено на разне начине у усташкој НДХ. Tоком Другог свјетског рата, једино мјесто у цијелој Европи у коме су постојали специјални логори за дјецу била је Хрватска. Само од децембра 1941. до априла 1942. усташе су убиле 19.544 дјечака и дјевојчица српске националности, а њихови идентитети утврђивани су касније. Убијани су, према свједочењима, на најстрашније начине, и умирали су више него одрасли, од болести, изгладњелости, жеђи и смрзавања. Многа дјеца поклана су у Јасеновцу средином септембра 1942. Дјеца су довођена у 15 запрежних кола у циглану и спаљивана. Слична судбина задесила је 300 дјеце која су погубљена у Градини у октобру 1942. Огроман број дјеце, око 12.000, спасен је од усташког погрома, а за ту акцију најзаслужнија је Диана Будисављевић и десетине племенитих људи који су јој помогли. Број жртава у концентрационом логору Јасеновац никада није тачно утврђен. Логорска архива је два пута уништавана - почетком 1943. и априла 1945. године. Земаљска комисија Хрватске, основана 1945. године, констатовала је у извјештају Међународном војном суду у Нирнбергу да је број жртава између 500.000 и 700.000. Њемачки генерали из Другог свјетског рата давали су веома различите податке о броју убијених Срба у НДХ, али заједничко им је то да сви помињу стотине хиљада страдалих. Александер Лер је још 1943. године говорио о 400.000 убијених Срба, Лотар Рендули, њемачки генерал-пуковник, наводи да је убијено око "500.000 православаца", генерал Херман Нојбахер помиње "више од 750.000 убијених", Ернст фик - 600.000... Након Другог свјетског рата, у намјери да изједначе жртве и заслуге за ослобођење земље, комунистичке власти су чиниле све да се Јасеновац помиње што мање. О највећем стратишту у НДХ-а нису снимани филмови нити рађени серијали, а лидер комуниста Јосип Броз Tито никада није отишао у Јасеновац.